Свети ратници 5. августа/23. јула

СВЕТИ БЛАГОВЕРНИ ВОЈСКОВОЂА ТЕОДОР УШАКОВ, АДМИРАЛ РУСКЕ ФЛОТЕ

Благоверни војсковођа Теодор Ушаков, адмирал Руске флоте, родио се 13. фебруара 1745. у селу Бурнаково, у Романовском срезу јарославске провинције. Потиче из скромне, али древне племићке породице. Његови родитељи Теодор Игнатјевич и Параскева Никитична били су дубоко побожни људи. Отац будућег адмирала служио је у гарди и учествовао у рату против Турака 1735–1739. године, а након рођења трећег сина Теодора вратио се у родно село, заменивши царску службу домаћинским бригама и васпитавањем деце.

Дан доласка на свет Божији будућег адмирала Руске флоте пада између празновања двојице ратника великомученика, Теодора Стратилата и Теодора Тирона, 21/8. фебруара и 2. марта/17. фебруара. Читав живот руског флотовође, од младости до смрти, протекао је под молитвеном заштитом и бригом његовог стрица, преподобног Теодора Санаксарског – великог ратника у духовној борби. Преподобни Теодор родио се и одрастао у истом сеоцету Бурнакову, одакле је отишао на службу у гарду, а затим, 1748. године, примио монашки постриг у Лаври Александра Невског у Санкт Петербургу. Теодор Ушаков крштен је у Богојављенској цркви, која се налази на три врсте од његовог села, на левој обали Волге.

Као шеснаестогодишњак, 1761, Теодор је уписан у Морнаричку кадетску школу, која се налазила у Санкт Петербургу, на обали велике Неве. Дивне особине које је понео из породице и из детињства сачувале су га од многих искушења и порока у војној школи. За пет година успешно, као један од најбољих, завршио је Морнаричку школу, добио официрски чин и положио заклетву: „Ја, Теодор Ушаков, обећавам и кунем се свемогућим Богом пред Светим Његовим јеванђељем, да хоћу и дужан сам Његовом Императорском Величанству мојој најмилостивијој Државној Царици Екатерини Алексејевној Самодержавној и Његовом Императорском Величанству најљубазнијем Сину и Великом Кнезу Павлу Петровичу, законитом всерускога престола Наследнику, верно и нелицемерно служити и у свему покоравати, не штедећи свој живот до последње капи крви”.

Читав његов каснији живот, до адмирала, био је потврда те заклетве, коју ни у чему није изменио. Најпре је распоређен у флоту на Балтичком мору, а затим убрзо у Азовску флотилу.

Рат Русије против Турске, вођен ради превласти у Црном мору, објављен је 9. септембра 1787. године. У том рату, личном храброшћу, искусним тактичким потезима, посебно се истакао капетан Теодор Ушаков. У првом сукобу на отвореном мору Руси су однели сјајну победу, која је представљала почетак краја турске превласти на Црном мору.

Након годину дана ратовања са Турцима, Теодор Ушаков унапређен је у чин контраадмирала, а почетком 1790. године био постављен је за команданта Црноморске флоте. Командовао је сјајно и односио блиставе победе у сукобима са Турском на мору. Руско-турски рат завршен је 29. децембра 1791. године. За заслуге у том рату царица Екатерина II одликовала је Теодора Ушакова Орденом светог Александра Невског.

Ослободивши се за неко време ратних послова, прослављени адмирал, који је „к вери отаца својих показивао истинску приврженост”, имао је више могућности да се пред молитви: „сваки дан слушао је јутрење, бденије, вечерњу”.

Пожелевши да види славног хероја, царица Екатерина II позвала је Теодора, почетком 1793. године, у Петербург. За заслуге пред Престолом и Отаџбином поклонила му је необичан златни крст с моштима светих угодника. Те године Теодор Ушаков унапређен је у чин вицеадмирала.

Европу су у то време потресала трагична збивања након Француске револуције. У славним биткама против Наполеона у Средоземном мору, за острва Крф и Видо, вицеадмирал Теодор Ушаков показао се не само као велики флотоводац но и као мудри државни представник, политичар и дипломата, милосрдни хришћанин.

Његова војничка каријера окончана је 19. децембра 1806. године. Последње дане овоземног живота провео је близу Санаксарског манастира, који је посвећен рођењу Пресвете Богородице, и у коме се његов стриц – преподобни Теодор током свих протеклих, тешких ратних година молио за славног војсковођу. Није познато да ли су се они срели у животу, али да се молитвено никада нису раздвајали – то је несумњиво. Монах и морнар – обојица су били војници Христови, обојица су радили исту ствар: ревносно служили Господу на оном пољу на коме их је Он благословио.

Сачувано је сведочење јеромонаха Натанаила, тадашњег настојатеља Манастира, о последњим данима овоземног живота адмирала Ушаков, које је он проводио ревнујући као монах. Упокојио се 2. октобра 1817. и сахрањен је, по његовој жељи, у Манастиру, поред својих сродника.

Спомен праведном Теодору, првом у Православној цркви прослављеном ратнику морнару, празнује се на дан његовог упокојења – 15/2. октобра и на дан његовог прослављања – 5. августа/23. јула.

Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића