Новица Андрић: ГОДИШЊИЦА БИТКЕ НА ПАШТРИКУ 1999. године

И данас одјекује команда: нема назад, иза је Србија!

Та бор­ба је сим­бол хра­бро­сти, ис­трај­но­сти и вој­нич­ке ча­сти, по­сто­ја­ла је са­мо јед­на ми­сао – од­бра­на зе­мље, ка­же за „По­ли­ти­ку” Сто­јан Ко­њи­ко­вац, пен­зи­о­ни­са­ни ге­не­рал

Бит­ка на пла­ни­ни Па­штрик, на гра­ни­ци са Ал­ба­ни­јом, ко­ја је по­че­ла 26. ма­ја 1999. го­ди­не, у је­ку агре­си­је НА­ТО-а на СР Ју­го­сла­ви­ју, од­лу­ком Вла­де Ср­би­је зва­нич­но је увр­шће­на у др­жав­ни ка­лен­дар за обе­ле­жа­ва­ње исто­риј­ских до­га­ђа­ја од на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја. У дво­не­дељ­ној би­ци по­ги­ну­ло је 26 при­пад­ни­ка бри­га­де, а 126 их је ра­ње­но. Пен­зи­о­ни­са­ни бри­гад­ни ге­не­рал Сто­јан Ко­њи­ко­вац, ко­ји је та­да био пот­пу­ков­ник ко­ји је опе­ра­тив­но ко­ман­до­вао је­ди­ни­ца­ма 549. мо­то­ри­зо­ва­не бри­га­де Вој­ске Ју­го­сла­ви­је (ВЈ) са ис­ту­ре­ног ко­манд­ног ме­ста, об­ја­шња­ва да је ова бит­ка би­ла за­вр­шна фа­за коп­не­не офан­зи­ве не­при­ја­те­ља. Чвр­стом и не­са­ло­мљи­вом од­бра­ном на Па­штри­ку, ство­ре­ни су по­вољ­ни усло­ви за пре­го­во­ре ко­ји су до­ве­ли до Ку­ма­нов­ског спо­ра­зу­ма и Ре­зо­лу­ци­је 1244 Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја. Био је то исто­риј­ски до­при­нос по­ме­ну­те је­ди­ни­це ВЈ, по­зна­те и као При­зрен­ска бри­га­да.

По­сле не­у­спе­лог по­ку­ша­ја уба­ци­ва­ња ал­бан­ске те­ро­ри­стич­ке па­ра­вој­ске, тзв. ОВК, из Ал­ба­ни­је у ре­јо­ну ка­ра­у­ле Ко­ша­ре, у зо­ру 26. ма­ја, при­пре­ми­ли су и за­по­че­ли но­ву офан­зи­ву. Овог пу­та, уз ар­ти­ље­риј­ску по­др­шку ре­гу­лар­не вој­ске Ал­ба­ни­је и са­деј­ство стра­те­шке ави­ја­ци­је САД, на­пад­ну­ти су по­ло­жа­ји при­пад­ни­ка Вој­ске Ју­го­сла­ви­је на пла­ни­ни Па­штрик. Глав­ни пра­вац на­па­да ишао је пре­ко ка­ра­у­ле Го­ро­жуп, ко­ја је би­ла јед­на од кључ­них та­ча­ка пр­ве ли­ни­је од­бра­не. Би­ли су то дра­ма­тич­ни тре­ну­ци, не­при­ја­тељ је ус­пео да се про­би­је на три ме­ста. Ипак, убр­зо су сти­гла по­ја­ча­ња и од­бра­на је ста­би­ли­зо­ва­на. До ују­тру Па­штрик је бра­ни­ло око хи­ља­ду при­пад­ни­ка ВЈ. На­пра­вљен је план по­ти­ски­ва­ња не­при­ја­те­ља, а за­да­так је по­ве­рен је­ди­ни­ци до­бро­во­ља­ца из Ср­би­је и њи­хо­вих са­бо­ра­ца из Ру­си­је и Укра­ји­не. Раз­би­ли су сна­ге не­при­ја­те­ља, и ВЈ је по­но­во би­ла на гра­нич­ној ли­ни­ји.

„Би­ла је то јед­на од нај­те­жих би­та­ка у од­бра­ни зе­мље. На фрон­ту ду­гом ви­ше де­се­ти­на ки­ло­ме­та­ра ста­ја­ли су при­пад­ни­ци 549. мо­то­ри­зо­ва­не бри­га­де про­тив да­ле­ко број­ни­јег агре­со­ра. У тро­у­глу на­се­ља у Ал­ба­ни­ји Кукс–Кру­ма–Виџ­дол би­ло је око 35.000 не­при­ја­тељ­ских вој­ни­ка, а на тлу Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је НА­ТО је имао 17.000 вој­ни­ка. Бит­ка је во­ђе­на у усло­ви­ма то­тал­не пре­вла­сти не­при­ја­те­ља у ва­зду­шном про­сто­ру, про­тив те­ро­ри­ста, ре­дов­не вој­ске Ал­ба­ни­је, стра­них пла­ће­ни­ка, ин­струк­то­ра НА­ТО-а и Атлан­ске бри­га­де тзв. ОВК ко­ја је до­шла из САД”, об­ја­шња­ва Ко­њи­ко­вац.

Кра­јем ма­ја 1999. го­ди­не При­зрен­ска бри­га­да је има­ла не­што ви­ше од 14.000 бо­ра­ца, око 550 офи­ци­ра, 450 под­о­фи­ци­ра, вој­ни­ка на од­слу­же­њу вој­ног ро­ка, ре­зер­ви­ста и до­бро­во­ља­ца из Ср­би­је, Ре­пу­бли­ке Срп­ске, нај­ве­ћи број Ру­са, би­ли су ту Укра­јин­ци и по­је­ди­нач­но Гр­ци…

„Нај­те­жи дан је био 31. мај 1999. го­ди­не, ка­да је усле­дио на­пад око 1.500 те­ро­ри­ста уз по­др­шку ар­ти­ље­ри­је из Ал­ба­ни­је. И на­ред­ни да­ни су би­ли ис­пу­ње­ни те­шким бор­ба­ма. То­ком бит­ке на Па­штри­ку НА­ТО је 26 пу­та га­ђао на­ше по­ло­жа­је стра­те­гиј­ском ави­ја­ци­јом Б-52Х и Б-1Б. Упр­кос то­ме ли­ни­ја од­бра­не ни­је сло­мље­на. Од­лу­чи­ли су хра­брост, уме­шно ко­ман­до­ва­ње, мо­рал, во­ља и од­луч­ност на­ших бо­ра­ца”, ис­ти­че Ко­њи­ко­вац.

То­ком на­па­да јед­на од је­ди­ни­ца бри­га­де се на­шла под сна­жним уда­ри­ма не­при­ја­те­ља. Ко­ман­дир во­да, од­ли­чан и хра­бар ста­ре­ши­на, у из­у­зет­но те­шкој си­ту­а­ци­ји пу­тем ра­дио-ве­зе по­звао је ко­ман­ду и тра­жио до­зво­лу за по­вла­че­ње на ре­зер­вни по­ло­жај. Пре­ко уре­ђа­ја за ве­зу чуо се глас ко­ман­дан­та бри­га­де Бо­жи­да­ра Де­ли­ћа (1956–2022), ка­сни­јег ге­не­ра­ла: „Не­ма на­зад, иза је Ср­би­ја!” Та ле­ген­дар­на ко­ман­да по­ста­ла је сим­бол не са­мо Бит­ке на Па­штри­ку не­го и от­по­ра и од­бра­не Ср­би­је 1999. го­ди­не.

„Као не­ко ко је у тим да­ни­ма бит­ком опе­ра­тив­но ко­ман­до­вао мо­гу да по­све­до­чим о над­људ­ским на­по­ри­ма на­ших вој­ни­ка, ре­зер­ви­ста, до­бро­во­ља­ца и ста­ре­ши­на. По­сто­ја­ла је са­мо јед­на ми­сао – од­бра­на Ср­би­је. Због то­га, Бит­ка на Па­штри­ку ни­је са­мо сим­бол од­бра­не и от­по­ра, она је сим­бол по­бе­де од­бра­не, ис­трај­но­сти и вој­нич­ке ча­сти. Као ре­зул­тат Ку­ма­нов­ског спо­ра­зу­ма мо­ра­ли смо да на­пу­ти­мо те­ри­то­ри­ју Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Из­у­зет­но је би­ло те­шко об­ја­сни­ти вој­ни­ци­ма ко­ји су до ју­че бес­ком­про­ми­сно бра­ни­ли гра­ни­цу да се по­ву­ку са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Ипак, ди­сци­пли­но­ва­на вој­ска је то ипак при­хва­ти­ла”, ка­же Ко­њи­ко­вац.

За рат­не за­слу­ге 549. мо­то­ри­зо­ва­на бри­га­да је, не­по­сред­но по за­вр­шет­ку агре­си­је, 16. ју­на 1999. го­ди­не, од­ли­ко­ва­на Ор­де­ном на­род­ног хе­ро­ја и до­би­ја ста­тус хе­рој­ске бри­га­де. Ме­ђу­тим, у окви­ру ре­фор­ме вој­ске ова слав­на је­ди­ни­ца, као и ви­ше рат­них са­ста­ва је 2007. го­ди­не – рас­фор­ми­ра­на.

„Сма­трам тра­гич­ном гре­шком га­ше­ње хе­рој­ских бри­га­да, јер се та­кве је­ди­ни­це не ства­ра­ју по­те­зом пе­ра. Та­кви са­ста­ви љу­бо­мор­но се чу­ва­ју и на­ста­вља­ју тра­ди­ци­ју сво­јих рат­них са­ста­ва, што је у би­ти на­шег на­ро­да”, ис­ти­че ге­не­рал Ко­њи­ко­вац и на­по­ми­ње да би сва­ка ар­ми­ја да­ла све кад би има­ла та­кве са­ста­ве а ми смо се, пре­ко но­ћи, од­ре­кли елит­них, у ра­ту до­ка­за­них, је­ди­ни­ца При­штин­ског кор­пу­са.   

Извор: politika.rs

Фото: РТС – снимак екрана