БИТКА НА КАЈМАКЧАЛАНУ
У Дому Војске Србије у Београду 30. септембра представљена је књига „Битка на Кајмакчалану – септембар 1916. године” новинара и публицисте Игора Гојковића, уредника документарног програма Телевизије „Фронт“. Датум промоције изабран је на дан када је, пре 106 година, српска војска ослободила врх Кајмакчалана, једног од најважнијих симбола борбе и победа српског народа и његове војске у одбрани и освајању слободе.
Занимљиво, али и опомињуће је, да је ово прва књига од завршетка Великог рата у којој је детаљно описан ток легендарне битке за Кајмакчалан. До танчина је објашњено шта се све догађало током 22 дана борби за освајање чувене коте 2525. Резултат је ауторовог упорног и стрпљивог десетогодишњег истраживања у коме је као изворе користио ратну архиву Дринске дивизије и пукова који су се борили под њеном командом. Допуњено је сачуваним сведочењима учесника битке и избором из грађе више музеја и архива.
Посебна вредност је што су први пут објављена имена и фотографије свих ратних команданата са Кајмакчалана, као и имена погинулих и рањених официра. Савремено дизајнираним илустрацијама приказани су сви положаји на којима се налазила Српска војска током ове велике битке на Солунском фронту.
Монографија „Битка на Кајмакчалану – септембар 1916. године” на 250 страна, са 177 илустрација, садржи фотографије, документа и карте из фондова Војног музеја, Војног архива, архива Војногеографског института „Генерал Стеван Бошковић”, а делом и из ауторове приватне архиве. Уверљиво и узбудљиво прича о немерљивом и јунаштву и страдању српских војника у јуришима на врх Кајмакчалана, од 12. до 30. септембра 1916. године.
Издавач Медија центар „Одбрана”, који наставља традицију војне штампе и публицитике још од 1879. године, сада јавности предаје књигу која је недостајала у нашој историографији.
Дискусија која је изазивала неслагања водила се око тога да ли су Кајмакчалан освојили Дринци из 5. пука, четници војводе Вука, или Дунавци из 7. пука. Описујући те славне догађаје аутор је измирио све њих и одао им подједнаку заслугу за ово велико дело. Поред коришћења 16, 17. и 18. књиге из званичне историје Првог светског рата Главног ђенералштаба Краљевине СХС/Југославије, аутор је историјске сцене „оживео“ сведочанствима непосредних учесника догађаја. Међу њима су и наши велики писци и јавни радници, Стеван Јаковљевић, Станислав Краков, Иво Ћипико, Рудолф Арчибалд Рајс.
Дринска дивизија је освајање врха Кајмакчалана скупо платила. Њена 3.804 борца избачена су из строја, од којих је 39 погинулих официра (међу којима и три команданта батаљона) и 747 погинулих подофицира, каплара и редова.
Описујући десетогодишњи пут од идеје до реализације књиге, Игор Гојковић је нагласио да је његова жеља да се одужи свим оним ратницима који су ослободили Србију у Првом светском рату била јача од свих истраживачких напора.
– На врху Кајмакчалана бугарска војска је била добро утврђена, на положајима који су се налазили и по 1.000 метара већој висини од српских положаја. Ипак ти српски јунаци су у ослободилачком заносу јуришали на Кајмакчалан, јер је на њеном врху била пирамида која је означавала границу њихове Србије. Готово је невероватно да не постоји ни једна књига која је до краја описала ову, једну од највећих битака у српској историји. Зато сам решио да се фокусирам баш на људе који су се тамо борили и гинули и да детаљно реконструишем битку по данима – рекао је Гојковић, наглашавајући да му је највећи проблем било проналажење фотографија ових људи.
– Војни архив је у персоналним досијеима имао само њихов мали број. Онда сам тражио породице, потомке, а ти људи су живели пре сто година. Ишао сам чак и на гробља и сликао фотографије са надгробних споменика. И на крају, мислим да сам овом књигом успео да од заборава отргнем један заиста славни део српске ратничке прошлости и млађим генерацијама приближим оно време када је сваки српски војник сањао да пољуби онај гранични камен на Кајмакчалану – истакао је аутор Игор Гојковић.
Промоција монографије „Битка на Кајмакчалану – септембар 1916. године“, употпуњена је деловима документарних филмова „Филмских новости“ од пре педесетак година „Прича о Живојину“ и „Зов трубе“.
Аутор: Раденко Мутавџић
Извор: pulse.rs
