Свети владика Николај Велимировић: НЕПОБЕДНО ОРУЖЈЕ
Народе православни, оружаш ли се, оружаш?
Чиме се оружаш?
Оружаш ли се као Енакови[i] синови само материјалним оружјем; оружаш ли се као идолопоклоници оружјем од земље, камена, дрвета, воде, ваздуха, огња; оружаш ли се само оружјем видљивим као и они народи који су отпали од Бога и које је Бог одбацио – онда се бадава трудиш, бадава трошиш, бадава припремаш: твоја битка унапред је изгубљена. Тако су некад били наоружани џинови на земљи, па су поражени и истребљени са земље од народа који су били према њима као скакавци, али скакавци са дивовском вером, правдом, поштењем и целим карактером.
Ако ли се пак оружаш и ти дивовском вером, правдом, поштењем, часношћу и честитошћу; ако ли за савезника тражиш Господа Бога који све види и све може; ако се чистиш од греха и переш од безакоња покајањем и поправљањем; ако се крстом освећујеш и молитвом снажиш – онда је твоја битка унапред победом крунисана. Бог ће војевати за тебе и сачуваће те у страшном часу опасности.
Гедеон је са триста другова, добро наоружаних духом и истином, победио и сатро неизбројиву војску незнабожних Мадијанаца.[ii]
Цар Константин, наоружан крсним знамењем, победио је већу идолопоклоничку војску безбожнога цара Максенција.
Велики кнез Михаил, са малом крстоносном, покајном и освећеном војском руском, коју је свети Сергије благословио именом Божјим, разбио је огромне хорде монголске на Куликовском пољу.
Карађорђе је у свима бојевима са Турцима имао мању војску од Турака, и слабије снабдевену, па ипак је свуда односио победе. Али се Карађорђе много Богу молио и под крстат барјак Србе позивао. Али је народ српски у то време био добро наоружан вером и поштењем, па је мали број надјачавао већи број, и трешњеви топови силније су дејство имали од гвоздених топова. Како Карађорђе тако и кнез Милош, ти српски сељачки кнезови, војводе крста и слободе.
И у последњим ратовима против силе турске и аустријске Срби су с мањим војскама побеђивали веће војске.
Народе православни, чуј и памти ову реч Господњу: Ако ме не будете слушали, говори Господ, и моје заповести не будете вршили, … окренућу лице своје насупрот вама, и сјећи ће вас непријатељи ваши, и који мрзе на вас биће вам господари, и бјежаћете кад вас нико не тјера (III Мојс 26, 14).
Народе православни, чуј и упамти овај савет апостолски: Браћо, обуците се у све оружје Божје, да бисте се могли одржати против лукавства ђавољега… и да бисте се могли одбранити у зли дан и одржати се. У Божје оружје, каже свети апостол, – а Божје оружје јесте духовно а не материјално. То апостол даље објашњава: опашите бедра своја истином, обуците се у оклоп правде, обујте ноге у приправу јеванђеља мира, узмите штит вере, и кацигу спасења узмите, и мач духовни који је ријеч Божја, и још уз то молитву, и стражење и стрпљење (Еф 6, 11–18). Ко се наоружа таквим оружјем, духовним и моралним, може придобити свесилнога Бога за савезника и заштитника, и може погасити све огњене стреле и демонске и џиновске. Тек уз духовно и морално наоружање добија и материјално наоружање своју цену. То Библија сведочи; то и сва прошлост твоја сведочи, народе православни. Само материјално наоружање, без духовног и моралног, смртоносно је за онога ко је њиме наоружан. Окренуће га сам на себе, и погинуће од своје руке и свога оружја.
Ако не желиш кваран мир и ни изгубљен рат, прилепи се уз Господа Бога својега и закон Његов, и Бог ће те благословити у миру и избавити у рату, мили мој народе православни. Нека би тако било. Амин.
[i] Енакови синови помињу се у Светом писму као џинови који су имали огромну телесну снагу и били наоружани материјалним оружјем.
[ii] Да се сила Божја код малобројних и немоћних показује, пример из Старог завета је победа Гедеона над Мадијанима. Када је Господ изабрао Гедеона и рекао му: „Иди у тој сили својој, и избавићеш Израиља из руку Мадијанских, Гедеон је скромно упитао: „О Господе, чим ћу избавити Израиља? Ето, род мој је најсиромашнији у племену Манасијином, а ја сам најмањи у дому оца мога”. На то му је Господ одговорио: „Ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијанце као једнога” (Суд 6, 14–16).
Пошто је Господ Гедеону показао више знакова да је управо њега изабрао да избави Израиља из ропства, од Мадијанаца, Гедеон је сакупио сав народ што је био са њим и спремио се да крене у бој. „Много је народа с тобом, зато им нећу дати Мадијана у руке, да се не би хвалио Израиљ супрот мени говорећи: моја ме рука избави” (Суд. 7, 2), рекао је Господ и тражио да Гедеон отпусти све оне које је страх: „Ко се боји и кога је страх, нека се врати и нек иде одмах ка гори Галаду. И врати се из народа двадесет и двије тисуће; а десет тисућа оста” (Суд 7, 3). Како је и то био велики број, због кога би се „хвалио Израиљ… моја ме рука избави”, Господ је заповедио Гедеону како да од њих изабере 300 људи са којима ће победити Мадијане и Амаличане, којих је било „као скакаваца… бјеше их много као пијеска по бријегу морском” (Суд. 7, 12). Тако што ће да сведе народ на воду, па „који стане лаптати воду, као што лапће пас… руком својом к устима принесавши воду” да одвоји на једну страну, а „који клекне на колена да пије”, на другу. „С тијех триста људи који лапташе воду избавићу вас и предаћу ти у руке Мадијане”. И тако је Гедеон са 300 наоружаних војника, али уз Божју помоћ, победио.
