Свети ратници 19/6. маја.
СВЕТИ МУЧЕНИК ВАРВАР ВОЈНИК И ДРУГИ С ЊИМ
Војник Варвар био је потајни хришћанин у војсци Јулијана Одступника[i]. Кад је римски војвода Вакх повео војску у рат против Франака, на бојишту се појавио неки јунак франачки, сличан древном Голијату, и изазивао Римљане тражећи да неко изађе на мегдан. Знајући за храброст војника Варвара, војвода Вакх га је посаветовао да му се супротстави. Уздајући се у Господа свог Исуса Христа, Варвар је пристао. Уз Божју помоћ победио је и погубио франачког јунака, јер је блаженоме Варвару Господ послао анђела који му је помогао. Видевши то франачка војска се постидела и уплашила, те су их Римљани потукли. Војник Варвар стекао је велики углед и добио чин комита[ii].
После те славне победе над непријатељем војвода Вакх организовао је приношење жртава идолима, у знак захвалности за војничку победу. Позвао је Варвара, као првог победника, да принесе жртве. Тада је Варвар јавно исповедио да је хришћанин и одбио да принесе жртву, о чему је Вакх одмах известио цара.
Одбивши и пред царем да принесе жртве идолима, војник Варвар је стављен на тешке муке. Обесили су га о дрво и секли му је стомак, истезали на точку испод којег је горела ватра и поливали врелим уљем, немилосрдно су га тукли, бацали у ужарену пећ, међу змије, шкорпије и друге звери, стављали у ужареног вола. У току мучења Варвару се јављао анђео и сам Господ, помажући му да издржи у мукама. Због чуда Божијих која су се дешавала приликом његовог мучења, војвода Вакх и два војника, Калимах и Дионисије, поверовали су у Христа и одбацили паганске демоне. Цар Јулијан је наредио да се нови исповедници Христови Вакх, Калимах и Дионисије посеку мачем. Тако су се они придружили лику светих мученика на небу.
На крају цар, 362. године, нареди да се Варвару одсече глава. Његово свето тело узео је епископ Филикије и сахранио у пелопонеском граду Метону.
Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића
[i] Јулијан Одступник, братанац Константина Великог, син његовог брата Јулија Констанција, рођен је 331. године. Године 345, заједно са братом Галом, Констанције га је послао на заточење у Кападокију, где под строгим надзором проведе шест година. После заточења, од 351. године он проведе неколико година у Кимодији, где се одушевљавао изучавањем философије. Године 355. Констанције га је поставио за начелника војске у Галији. Ту је он умео да придобије љубав војске, која га је 361. године и прогласила за цара. Изучавање философије под руководством учитеља незнабошца, раздори међу хришћанима због аријанских смутњи, мржња према Констанцију, све је то изазвало у Јулијану мржњу и према вери његовог тлачитеља – хришћанству. Он постави себи циљ: васпоставити незнабоштво, а уништити хришћанство. Али сви његови напори претрпели су потпун крах. Погинуо је 363. године у рату са Персијанцима, и последње речи његове биле су: νενικήσας Γαλιλαιε = победио си, Галилејанине!
[ii] Комитима су се називали царски телохранитељи. Касније се та титула почела примењивати на високе државне службенике: проконзуле, управитеље покрајна, губернаторе.
