Свети ратници 18/5. марта

СВЕТИ ТЕОДОР СМОЛЕНСКИ И СВЕТИ БЛАГОВЕРНИ КНЕЖЕВИ ЊЕГОВА ЧЕДА ДАВИД И КОНСТАНТИН ЈАРОСЛАВСКИ

Свети благоверни кнез Теодор, звани Црни, био је унук Владимира Мономаха и син Растислава Мстиславовича, кнеза Смоленског. Родио се у тешко време, када је Русија одолевала монголским најездама. Крштен је око 1238. године, добивши име Теодор, по светом великомученику Теодору Стратилату, који је посебно поштован међу руским кнезовима ратницима.

Теодор се од малих ногу разликовао од остале деце смирењем, високом моралношћу и благочашћу. Било му је од Бога дато да се прослави војничким подвизима. Када је молитвама Пресвете Богородице, 1239. године, свети ратник  мученик Меркурије спасао Смоленск од татарског хана Батија, Теодора, који је био још дете, војници су сакрили на сигурно место изван града. Следеће године умро му је отац кнез Ростислав, праунук благоверног кнеза Ростислава Смоленског и Кијевског.

Детињство је Теодор провео у Можајску, где је учио црквене књиге, црквену службу и вештину ратовања. Оженио се Маријом Всиљевном, 1260. године, која је била ћерка светог благоверног кнеза Василија Јарославског. Тако је Теодор постао кнез јарославски. Убрзо им се родио син Михаило, али је свети Теодор остао удовац. Много је времена проводио у ратним походима, а сина је васпитала његова ташта, кнегиња Ксенија. Уједињени руски кнежеви, заједно са татарском војском, 1277. године заузели су град Тетјаков.

Од времена светог кнеза Александра Невског ханови Златне хорде, увидевши несаломиву духовну и војну моћ православне Русије, били су принуђени да измене однос према њој. Почели су да позивају руске кнежеве на савезништво и да им се обраћају за војну помоћ.

Руска црква мудро је искористила то зближавање за хришћанско просвећење иноплеменика. Истакавши се ратним подвизима у осетинском походу, свети кнез Теодор изазвао је пажњу хана Менгу-Тимура, који га је посебно заволео због његове храбрости. Три године провео је у Хорди, а након тога хан га је испратио са великим почастима у Јарослав.

 У то време градом Јарославом владала је његова ташта кнегиња Ксенија са унуком Михаилом. Јарославци нису прихватили повратника из Златне хорде, рекавши му: „Ово је град кнегиње Ксеније, а ми имамо кнеза Михајла”. Свети Теодор се из Јарослава вратио у Хорду и тамо оженио ћерком татарског хана Менгу-Тимура, која се крстила и добила име Ана. С њом је добио сина Давида и Константина. Велики утицај који је стекао међу Татарима искористио је у славу руске земље и руске цркве. Православље се све више учвршћивало у том народу, који је прихватао руске обичаје и морал. Тако је почело велико мисионарско деловање руске цркве на истоку.

Свети Теодор је живео у Сарају до 1290. године, када му је стигла вест из Русије, из града Јарослава, да се његов први син Михаил упокојио. Након што је дао кнезу богате дарове и велику пратњу, хан га је пустио да иде у Русију. Поново је постао кнез у Јарославу и почео је ревносно да брине о јачању града и кнежевства. Посебну љубав је показивао према обитељи Манастира Преображења Господњег. Највише је волео сина Александра Невског, Александра Александровича, ишао са њим у ратне походе, делио радост победа и горчину пораза.

Убрзо после похода на Смоленск свети кнез ратник је занемоћао. Угодник Божји, 18. септембра 1299, заповедио је да га пренесу у Спасо-преображенски манастир да би се замонашио. Пред крај обреда монашења свети Теодор је замолио да се тај чин прекине. Игуман је благословио жељу умирућег за овај свет. Кнеза су изнели на манастирско двориште, где се скупила велика маса житеља Јарослава, и он се исповедио јавно пред народом, тражећи опроштај од оних према којим се можда огрешио. Свима је јавно све опростио, благосиљао личне непријатеље и оне који су се о њега огрешили. Тек после тога решио је смирени ратник да заврши свој необични и тешки пут, прихватањем анђелског лика.

Сву ноћ игуман и братија молили су се над светим кнезом. У два сата ноћу почела су да звоне звона за јутрење. Након што је примио Свете Тајне Христове свети Теодор је мирно лежао. Када су монаси почели „трећу славу”, он је осенио себе крсним знамењем и предао душу Господу. Његов изглед у гробу је био необичан: лице му је сијало као обасјано сучевим зрацима, украшено седом косом, показујући његову духовну чистоту и незлобивост срца. Представљање светог Теодора обележава се 19. септембра (у Прологу је наведен податак да се упокојио 1298. године).

 Његов син Давид упокојио се 1321. године, након што је владао Јарославом после очеве смрти, а свети Константин се, вероватно, представио раније. Нетрулежне мошти светог кнеза Теодора и његових синова стигле су у Јарослав 5. марта 1463, а следеће године положене су у Саборни храм Спасо-преображенског манастира.

Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића