Свети ратници 29/16. октобра

29. 10. 2025. urednik

Наша света Црква данас прославља светог мученика Лонгина капетана и свете мученике два војника.

СВЕТИ МУЧЕНИК ЛОНГИН КАПЕТАН

Капетан по имену Лонгин, родом из Кападокије, у време Понтија Пилата био је старешина војницима који су мучили и разапињали Господа Исуса Христа. Видевши чуда која су се дешавала када је Христос са крста страдања дух свој предао Оцу – земљотрес, помрачење сунца, отварање гробова, васкрсавање мртвих – капетан Лонгин је исповедио да је Христос Син Божји: „Заиста овај бијаше Син Божији” (Мт 27, 54). Према предању, Лонгин је био онај војник који је копљем пробо распетог Христа, а од истекле крви и воде исцелиле су му болесне очи.

Лонгин је са осталим војницима био одређен да чува стражу код гроба где је лежало тело Христово. Када је Господ васкрснуо, Лонгин и још два војника коначно су поверовали у Христа и постали проповедници Васкрсења Христовог. Када су обавестили Пилата и јеврејске свештеничке главаре о Васкрсењу Христовом, они су им понудили новац да купе њихово ћутање, говорећи: „Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали” (Мт 28, 13). Лонгин није узео новац и није хтео да скрива чудо над чудима, већ је сведочио истину. Зато су Пилат и јеврејске старешине омрзнуле Лонгина и сав њихов гнев уперен против Христа усмерили ка Лонгину, јер је он јасно и отворено проповедао да је Христос истинити Бог као очевидац његове смрти и васкрсења. Будући да никако нису успевали да га одврате од истинитог сведочења, непријатељи васкрслог Господа намерили су да убију Лонгина. Чекали су згодну прилику, али је нису лако налазили. Лонгин је био човек поштен, најстарији међу војницима, кога је и сам цар познавао.

Сазнавши шта му се припрема и не желећи више да живи у јеврејским насељима, већ да остане са Христом, Лонгин је напустио римску војску. Збацио је са себе ознаке војничког чина, одело и појас и пошао са још два пријатеља, који су имали исту ревност за Христа, да се посвети служби Богу. Примили су крштење од светих апостола, напустили Јерусалим и отишли у Кападокију.

У свом родном месту Лонгин је сведочио и проповедао о васкрсењу Христовом. Под утицајем његових проповеди многи су поверовали и обратили се у веру Христову. Сазнавши за то, главари свештенички и старешине јеврејске многим поклонима измолили су од Пилата да упути у Рим тужбу цару против Лонгина, у којој би га оптужио да се одрекао војничког чина, да се одметнуо од римске власти и да буни народ у Кападокији, проповедајући им другог цара. Са Пилатовим писмом Јевреји су цару Тиберију послали и много злата, купујући њиме смрт Лонгинову. Цар Тиберије је убрзо наредио да се Лонгин, као противник цара, казни смрћу. Пилат је одмах послао војнике у Кападокију да Лонгину и његовим пријатељима одсеку главе и донесу их у Јерусалим, као доказ Јеврејима.

Светом Лонгину, пуном Духа Светога, Бог је открио шта му се спрема, па је изашао пред војнике, најљубазније их примио и угости, не откривајући ко је. У међувремену, позвао је и своја два пријатеља и саопштио војницима: „Ја сам Лонгин кога ви иштете, а ово су два моја пријатеља, који заједно са мном видеше васкрсење Христово и повероваше. Чините, дакле, с нама што вам је наређено од оних који су вас послали”.

Постиђени војници нису поверовали да је то заиста Лонгин. Најпре нису хтели да га погубе, а када их је он приморао да изврше што им је наређено, они су Лонгину и његовим пријатељима одсекли главе. Тела светих сахрањена су на месту које је сам Лонгин одредио. Када су војници Лонгинову главу донели у Јерусалим, Пилат и Јевреји су наредили да је однесу изван града и затрпају на ђубришту.

На чудесан начин главу светог Лонгина пронашла је једна слепа удовица, којој се на путу за Јерусалим (где је ишла да нађе лек за болесне очи) упокојио син. У њеној горкој тузи јавио јој се свети Лонгин и утешио је. Обећао је да ће јој показати сина у његовој небеској слави и повратити вид. Испричавши удовици све о себи, Лонгин ју је упутио да у ђубришту изван града нађе његову главу и да је сахрани заједно са телом свога сина, који се такође у Господу прославио.