Драган Шућур: ВЈЕРСКА СЛУЖБА У ОРУЖАНИМ СНАГАМА БиХ

22. 09. 2021. urednik

Током рата, али и у годинама послије њега, у оба ентитета није се пуно урадило на институционалном уређењу вјерске службе. Као и у Војсци РС и у Војсци Федерације БиХ, коју су чиниле двије компоненте бошњачка и хрватска, вјерске потребе војске обављала су лица из вјерских заједница по позиву.

Први корак направило је Федерално министарство одбране БиХ. Оно је у сарадњи са религијским заједницама у Федерацији БиХ и у складу са законском регулативом прописало начин функционисања религијских активности унутар Војске Федерације БиХ и одредило персоналну структуру кадрова за регулисање потреба припадника Оружаних снага.

Вјерска служба у Војсци Федерације БиХ

Сходно овоме у јулу-августу 1998. године Федерално министарство одбране расписало је конкурс за пријем лица у службу Војске Федерације БиХ и то официра за вјере, углавном имама, и то 50 кандидата. Осим услова из конкурса уговор о пријему у професионалну војну службу кандидати су могли потписати након добијања сагласности од Ријасета Исламске заједнице Босне и Херцеговине.

Након овога у септембру наредне године потписан је привремени Протокол између Федералног министарства одбране и Ријасета Исламске заједнице у БиХ о организовању и функционисању вјерске службе муслимана у Федералном министарству одбране и Војске ФБиХ. Овај протокол био је привременог карактера и важио је до потписивања уговора између Ријасета ИЗ у БиХ и Владе ФБиХ. Годину дана касније, тачније 25. септембра 2000. године, на основу поменутог протокола донесен је привремени Правилник о унутрашњој организацији Војног муфтијства. Тим правилником уређене су надлежности и унутрашња организација Војног муфтијства, систематизација радних мјеста, број извршилаца, потребна школаска спрема, начин руковођења Муфтијством, одговорност вјерских лица у обављању послова итд. На темељу наведених докумената замјеник министра одбране донио је 2. октобра 2000. године Упутство о осигуравању услова за организацију вјерског живота муслимана у Федералном министарству одбране и Војсци Федерације БиХ. Наведеним активностима формацијски су постављена вјерска лица за муслиманску компоненту у Војсци Федерације БиХ. Они су били официри за вјеру у војним униформама са војним чиновима, али без вјерских обиљежја. Ангажовани су у службама, односно јединицама, од нивоа Федералног министарства одбране, корпуса, бригада, па до батаљона. Формацијски су били у саставу Одсјека за информисање, заједно са официрима за информисање и официрима за културу и спорт. Први војни муфтија био је Исмаил-еф. Смајловић.

У хрватској компоненти Војске Федерације БиХ било је исто као и код бошњачке стране, тј. за вјерске потребе Хрвата – католика позивани су католички свештеници.

Истовремено кад и бошњачка страна и хрватска компонента у Војсци Федерације БиХ добија свога представника у Федералном министарству одбране. Наиме, Декретом са Бискупске конференције, одржане 29. септембра 1999. године, именован је дон Томо Кнежевић за ,,равнатеља душобрижничке скрби католичких вјерника припадника Оружаних снага и редарствених служби у БиХ“. Међутим, тек 2004. године биће потписани први споразуми између представника Католичке цркве у БиХ и министра одбране Федерације БиХ. Први споразум потписао је 24. новембра 2004. године надбискуп врхбосански Винко Пуљић са федералним министром одбране Мирославом Николићем. Послије њега, 14. децембра исте године, споразум потписује и бањалучки бискуп Фрањо Комарица. Међутим, он ће мјесец дана касније упутити Федералном министарству одбране допис у којем овлашћује Врхбосанску надбискупију да води бригу о војницима и на подручју његове бискупије. Интересантно је да мостарски бискуп тада није потписао споразум, већ након оснивања Војног ординарија. До потписивања поменутих споразума бригу о војницима католичке вјероисповијести водили су локални свештеници, који су долазили у касарне по позиву и уз одобрење надлежног бискупа.

Након потписаних споразума услиједила су именовања и постављења првих војних капелана у јединицама Војске Федерације БиХ. Равнатељ новонастале Канцеларије католичког душобрижништва Федералног министарства одбране остао је и даље дон Томо Кнежевић. Капелани су носили војне униформе без оружја, а постављени су на формацијска мјеста са формацијским чином без вјерских ознака. Њихов рад био је идентичан раду војних капелана у Војсци Републике Хрватске. Обавеза капелана била је да ораганизују вјерску службу за припаднике католичке вјероисповијести у својој јединици, служе мисе, врше исповијест у капелама, посјећују болесне и по потреби служе погребне мисе.

Потписивањем наведених споразума створени су услови за боље и квалитетније функционисање вјерске службе у Војсци Федерације БиХ. У већини касарни биле су осигуране адекватне просторије за обављање вјерских потреба, гдје су вјерска лица обављала молитве и друге активности.

За војнике који су припадали другим вјерским заједницама у Федерацији БиХ (православна, јеврејска, адвентистичка и др.) нису постојале адекватне просторије или молитвени простори, нити вјерска лица која би обављала вјерске послове, јер се радило о малом броју припадника поменутих заједница.

ВЈЕРСКА СЛУЖБА У ОРУЖАНИМ СНАГАМА БиХ

Уставом Босне и Херцеговине свим грађанима загарантовано је право испољавања вјерских осјећања. Члан 2 Устава Босне и Херцеговине наводи да сва лица на територији БиХ имају право на слободу мисли, савјести и вјере. Када је ријеч о правима припадника Оружаних снага Босне и Херцеговине на остварењу вјерских осјећања и слобода она су регулисана Законимâ о одбрани Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, односно Законом о одбрани Босне и Херцеговине и Законом о служби у Оружаним снагама. Поменути закони дали су могућност институционалног регулисања и постављања вјерских лица за вјерске потребе јединица у ОС БиХ.

Закон о служби у Оружаним снагама БиХ, чланом 29 прецизно дефинише права и слободе припадника Оружаних снага БиХ на пољу практиковања вјерских потреба. У овом члану стоји:

Војно лице има право обављања вјерских активности ради остваривања вјерских слобода у складу са специфичностима сваке од вјера.
Организација и обављање вјерских активности из става (1) овог члана заснивају се на принципу индивидуалне слободе изражавања и обављања вјерске службе припадника Оружаних снага.
Организација вјерских активности у Оружаним снагама првенствено се заснива на објективним војним потребама.
Министарство одбране БиХ, у сарадњи са законом признатим црквама и вјерским заједницама, прописује организацију и начин функционисања вјерских активности у Оружаним снагама и осигурава остваривање вјерских слобода, како је утврђено у ставу (1) овог члана.

Након дуготрајне и вишегодишње припреме од 1. јануара 2006. године угашена су ентитетска министарства, а настало је Министарство одбране БиХ и Оружане снаге БиХ. Канцеларије (Уреди) војног муфтијства и католичког душобрижништва улазе из Федералног министарства одбране у новонастало Министарство одбране БиХ. Ипак, на снази и даље остају до тада потписани споразуми између вјерских заједница и Федералног министарства одбране до настанка и потписивања нових. Српска православна црква није институционално постојала у Министарству одбране ВРС. Међутим, треба напоменути да је и прије 1. јануара 2006. године, и у дотадашњој форми Оружаних снага БиХ, кад је вјерска служба била још увијек на нивоу ентитетских војски, постојала потреба за институционалнијом вјерском службом. Примјер тога показује обраћање, из 2005. године, министра одбране Републике Српске, Миловна Станковића, министру одбране БиХ, Николи Радовановићу. Министар Станковић је тражио динамизацију активности на плану организовања вјерске службе, како би се избјегли пропусти у области вјерског живота у војсци. Станковић се том приликом посебно осврнуо на пропусте приликом припреме јединице из Републике Српске за слање у војну мисију у Ирак, кад није било организоване вјерске службе за припаднике православне вјероисповијести, па су војници индивидуално обављали вјерске припреме. Вјерске припреме војника тражио је тадашњи замјеник начелника ВРС, пуковник Драган Вуковић, за српске војнике који су ишли у новембру исте године да замијене прву групу која се већ налазила у Ираку. Он је упутио један допис епископу Василију са молбом да одреди једног свештеника који би обавио вјерски обред – благосиљање војника.

Вјерска служба у ОС БиХ настала је као резултат приближавања НАТО структурама, за чије чланство је неопходно регулисати и питања вјерског живота припадника ОС. Убрзо након званичног почетка рада Министарства одбране БиХ постигнута је начелна сагласност између вјерских заједница и Министарства одбране БиХ у погледу организовања и начина функционисања вјерске службе у ОС БиХ. У том циљу тадашњи министар одбране Никола Радовановић донио је одлуку којом се отворио пут за припремање правилника о вјерској служби у Оружаним снагама БиХ. Истом одлуком формирана је и Радна група за припремање и организовање вјерске службе у Оружаним снагама БиХ.

Радна група

Радна група за израду приједлога организације и функционисања вјерске службе у Оружаним снагама Босне и Херцеговине формирана је 27. јануара 2006. године Одлуком (бр. 06-38-1305/06) министра одбране Селме Цикотића. Тада је покренута активност израде цјеловитог рјешења о функционисању вјерске службе у ОС БиХ. Ова активност чланом 29. Закона о служби у Оружаним снагама БиХ установљена је као обавеза министра одбране БиХ, при чему су узета у обзир и друга законска рјешења понајприје Закон о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у БиХ, закони и правилници који регулишу рад државних институција, те основна документа цркава и вјерских заједница у БиХ. Такође је разматран и већи број рјешења у армијама НАТО земаља са намјером да се искористе страна искуства у овој области и установе принципи који би се могли примијенити у ОС БиХ. Састав Радне групе одређен је од стране министра одбране са напоменом да су Цркве и вјерске заједнице делегирале самостално своје компетентне представнике. У њен састав ушли су: Ахмет Х. Омеровић као в.д. помоћника министра одбране за политику и планове, координатор Радне групе, Исмаил еф. Смајловић, војни муфтија пријашњег ФМО и представник Ријасета ИЗ у БиХ, члан, господин Василије (Качавенда) епископ зворничко-тузлански, представник СПЦ, члан, дон Томо Кнежевић, равнатељ Уреда католичког душобрижништва пријашњег ФМО, као представник РКЦ у БиХ, члан, пуковник Љубиша Ђурић, Заједнички штаб ОС БиХ, члан и пуковник Драган (Зденко) Марић, Оперативна команда ОС БиХ, члан. Будући да су се састанци Радне групе одржавали у Сарајеву често је представника СПЦ, епископа Василија, замјењивао ђакон Митрополије дабробосанске Митар Танасић.

Радна група је у периоду од оснивања 27. јануара до 13. октобра 2006. године одржала тридесет два састанка у пуном саставу и више десетина интерних консултација у дјелимичном саставу за потребе разрјешења појединих проблема. Раду Радне групе присуствовали су и дали значајан допринос представници међународних организација у БиХ, прије свега НАТО и ЕУФОР (укључујући и представнике вјерских служби страних армија које су присутне у БиХ), те представници Стручног тима за транзицију, а корисне сугестије и мишљења добијене су и од представника МПРИ. Учешће у раду, и поред великог броја свакодневних обавеза, чланова Радне групе било је на врло високом нивоу тако да су на свим састанцима (осим пар изузетака) присуствовали представници свих заинтересованих страна. Међутим, због обима посла дошло је до значајног продужења рокова реализације овог задатка. Но, сви представници Радне групе били су једногласни да се квалитет рјешења постави испред рокова водећи рачуна да се не угрози динамика реализације осталих задатака МО БиХ, који су везани за рјешења која је требало да донесе ова Радна група. Ипак, вјерска служба у ОС БиХ сагледана је детаљно, међутим због обима, сложености и разноврсности проблематике утрошено је знатно више времена од очекиваног, али је допринијело изради квалитетнијег коначног приједлога.

Тако су у току јуна и јула мјесеца за потребе израде Правилника о унутрашњој организацији МО БиХ и формацијске књиге ОС БиХ ванредно усаглашени документи који регулишу послове, бројност и позиције вјерских службеника у МО БиХ и припадника вјерске службе у ОС БиХ и достављени органима МО БиХ и Стручном тиму за транзицију на даљи поступак.

Радна група рјешавала је и више оперативних послова који су се односили на рад вјерске службе као што су:

– Израда приједлога буџета вјерске службе за 2007. и пројекција до 2010. године;

– Разматрање простора за смјештај вјерских службеника у МО БиХ;

– Разматрање конкретних активности у вези са обиљежавањем значајних вјерских датума;

– Разматрање оперативних проблема из домена функционисања вјерске службе.

Резултати рада Радне групе били су:

1. Правилник о организацији и начину функционисања вјерске службе у МО БиХ и ОС БиХ усаглашен на језицима и писмима који се употребљавају у БиХ;

2. Споразум о успостави, организовању и начину функционисања војног муфтијства као саставног дијела јединствене вјерске службе у МО и ОС БиХ;

3. Споразум о успостави, организовању и начину функционисања католичког душобрижништва као саставног дијела јединствене вјерске службе у МО и ОС БиХ;

4. Споразум о успостави, организовању и начину функционисања православног душебрижништва као саставног дијела јединствене вјерске службе у МО и ОС БиХ;

5. Радни документи:

– Приједлог структуре, бројности, позиција, рангова и распореда припадника вјерске службе у МО БиХ и ОС БиХ;

– Приједлог ознака на униформама припадника вјерске службе ОС БиХ као додатка

садржајима одговарајућих правилника ОС БиХ;

– Приједлог концепције организације обиљежавања вјерских празника у МО БиХ и ОС БиХ као додатка садржајима одговарајућих правилника ОС БиХ.

Приликом израде приједлога докумената за успостављање и функционисање вјерске службе у МО БиХ и ОС БиХ Радна група користила је сљедеће принципе:

а) Војно лице има право обављања вјерских активности ради остваривања вјерских слобода у складу са специфичностима цркава и вјерских заједница којима слободним избором изрази припадност;

б) Команданти су дужни својим подређенима омогућити испуњење законских права

задовољавања вјерских потреба;

в) Све Цркве и вјерске заједнице су равноправне у свим елементима статуса, структуре и функционисања вјерске службе у ОС БиХ;

г) Припадници вјерске службе дужни су да воде рачуна о војним потребама и обавезама

војних јединица, те да своје активности спроводе уз правовремену припрему и упознавање команданта са потребама вјерске службе и вјерника припадника ОС БиХ;

д) Припадници вјерске службе у МО БиХ и ОС БиХ задржавају статус припадника своје Цркве, односно вјерске заједнице, а своје активности, одговорности и обавезе реализују у МО БиХ и ОС БиХ и остварују статусна права према прописима МО БиХ и ОС БиХ и Споразуму са адекватном Црквом односно вјерском заједницом;

ђ) Припадници вјерске службе имају идентичан третман, зависно од личног ранга, и неће бити статусних разлика између цркава и вјерских заједница, што се реализује кроз идентичне Споразуме са Црквама и вјерским заједницама;

е) Бројност припадника вјерске службе у ОС БиХ је условљена структуром и локацијама на које су размјештене ОС БиХ, те очекиваном бројношћу вјерника припадника ОС БиХ за сваку вјеру;

ж) Политику, планирање, буџет и нормативне документе везане за организацију вјерског живота одобраваће кроз посебне и јединствене документе МО БиХ министар одбране на основу приједлога три Уреда у структури МО БиХ дефинисана у Споразумима;

з) Оперативну реализацију активности вјерске службе у ОС БиХ реализоваће припадници вјерске службе у ОС БиХ према усаглашеним плановима и наређењима надлежних команди;

и) Надлежности, права и обавезе вјерске службе дефинисане су Правилником;

ј) Прецизна упутства за рад припадника вјерске службе биће регулисана додатним јединственим и посебним инструкцијама вјерске службе које ће одобрити министар одбране;

к) Вјерски службеници у МО БиХ су цивилна лица, а припадници вјерске службе у ОС су војна лица – официри са високом школском спремом и посебним статусом према Споразумима и Правилнику;

л) Припадници вјерске службе у ОС биће у статусу савјетника претпостављеног команданта;

љ) У обављању вјерских активности припадницима вјерске службе је изричито забрањено да врше обраћање припадника ОС БиХ на њихову вјеру и вјероисповијест, да дају политичке смјернице или савјете које прелазе оквире вјерских потреба;

м) Министарство одбране финансираће активности вјерске службе;

н) Вјерска служба се мора третирати и афирмисати као позитивно достигнуће реформских процеса и мора бити, поред осталог, у функцији афирмације МО БиХ, ОС БиХ, те БиХ као државе.

Радна група је на крају вишемјесечног рада, а на основу постигнутих резултата, изнијела и одређене закључке:

а) Радна група је, уз изузетак временског прекорачења, веома успјешно сагледала опште проблеме вјерске службе у МО БиХ и ОС БиХ, те сачинила приједлоге потребних докумената уз постигнути висок степен консензуса о свим питањима која су разматрана;

б) Усвојени модел вјерске службе није базиран ни на једном постојећем моделу из ове области и одражава специфичности вјерских традиција БиХ и потреба ОС БиХ;

в) Бројност припадника вјерске службе (29) у ОС БиХ у потпуности задовољава НАТО стандарде у овој области;

г) Приједлози радних докумената садрже довољно полазних елемената за даљу изградњу нормативне регулативе у овој области;

д) Спорне ситуације усаглашаване су и једногласно усвајане без преглашавања и издвајања ставова чланова Радне групе;

ђ) Разумијевајући постојећу законску регулативу представници цркава и Исламске заједнице су прихватили да се клаузула садржаја Министарство одбране осигураће за све припаднике вјерске службе одговарајући смјештај или мјесечни додатак за вјерске службенике у висини станарине или одвојеног живота не укључи у садржај Споразума, али постоји консензус да се због специфичности служби размотри могућност посебне процедуре рјешавања стамбеног проблема или посебног додатка у висини станарине за све припаднике вјерске службе.

Осим закључака Радна група је изнијела и одређене приједлоге:

Извршити усаглашавање понуђених докумената на нивоу МО БиХ, Исламске заједнице, Православне цркве и Католичке цркве, а након тога усаглашени текст понудити на разматрање и код: Уред за законодавство Вијећа министара, Министарства финансија, Међурелигијског вијећа и Министарства за људска права и избјеглице БиХ;
Затражити да министар одбране у име Вијећа министара потпише Споразуме са Црквама и вјерским заједницама;
Организовати свечану церемонију потписивања Споразума са вјерским поглаварима уз присуство медија;
Задржати Радну групу као консултанта у спорним ситуацијама до завршетка конституисања вјерске службе у транзицијској фази;
Планирати да се активности усаглашавања докумената обаве најкасније до 25.10.2006. године, а да се потписивање Споразума планира за период од 10. до 15.11.2006. године.

Тако је припремљена и усаглашена потребна законска документација (регулатива), која је презентована министру одбране БиХ и вјерским поглаварима у БиХ. Усаглашен је Правилник о организацији и начину функционисања вјерске службе у Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ. По њему, у члану 5 се говори да Цркве и вјерске заједнице у БиХ своју обавезу према вјерницима у Министарству одбране и ОС БиХ појединачно остварују кроз организацијску структуру МО и ОС БиХ. По овом правилнику вјерску службу у МО и ОС БиХ чине сљедеће самосталне цјелине:

а) Војно муфтијство којим руководи муфтија;

б) Православно душебрижништво којим руководи настојатељ;

г) Католичко душобрижништво којим руководи равнатељ;

д) организацијска цјелина осталих вјерских заједница.

Организацијска цјелина осталих вјерских заједница конституисаће се кад број вјерника припадника ОС БиХ, бар једне од регистрованих Цркава и вјерских заједница, пређе проценат од 2% од укупног броја припадника ОС БиХ, те кад та регистрована Црква или вјерска заједница званично поднесе МО БиХ захтјев за формирање организацијске цјелине. Ова формација није попуњена ни данас.

Организација и начин функционисања цјелокупног вјерског живота у МО и ОС БиХ регулисан је Правилником о организацији и начину функционисања вјерске службе у МО и ОС БиХ. Правилник регулише вјерску службу као дио структуре МО и ОС БиХ са задатком организације и осигурања цјелокупног вјерског живота у Оружаним снагама. У складу са тим министар одбране потписао је споразуме са Исламском вјерском заједницом у БиХ, Врхбосанском надбискупијом и Српском православном црквом којима је регулисано питање успостављања, организације и начина функционисања вјерске службе у МО и ОС БиХ.

Што се тиче смјештаја трију вјерских институција (католичког, православног и муслиманског) за квалитетнији рад у будућности, с обзиром на канцеларијски и стамбени простор, тадашњи равнатељ Уреда католичког душобрижништва МО БиХ мр дон Томо Кнежевић и војни муфтија Исмаил еф. Смајловић, као дио Федералног МО, заједнички су, 19. децембра 2005. године, поднијели захтјев првом министру одбране БиХ Николи Радовановићу за додјелу зграде тзв. „Библиотеке“ у Сарајеву, у улици Хамдије Крешевљаковића бр. 96. Интерни договор три вјерска представника био је да први спрат припадне Католичком душобрижништву, други спрат Војном муфтијству, а трећи спрат Православном душебрижништву. Вршилац дужности министра одбране БиХ, Марина Пендеш, својом одлуком од 8. марта 2007. одредила је да се у поменуту зграду хитно изврши размјештај организацијских цјелина Министарства одбране БиХ: канцеларије трију душебрижништва и двије организацијске цјелине МО. Међутим, мјесец дана касније начелник Заједничког штаба ОС БиХ, генерал пуковник Сифет Поџић, одредио је да се у поменуту зграду, уз друге организацијске цјелине ЗШ, смјесте главни капелан на првом и главни имам на другом спрату. Нови министар одбране Селмо Цикотић својом одлуком од 29. маја 2007. године одредио је да се поменута зграда преда Влади Федерације БиХ. Тако је завршена прича о квалитетном смјештају трију вјерских канцеларија Министарства одбране БиХ. Све три цјелине вјерске службе имају одобрен годишњи буџет, чија су средства на располагању кроз реализацију одлука и уговора о трошковима вјерске службе. Годишњи буџети су мијењани, тачније смањивани, а различитог су износа за све три вјерске канцеларије.

Канцеларија Војног муфтијства

Војно муфтијство је дио вјерске службе у Министарству одбране и Оружаним снагама Босне и Херцеговине, а има за циљ да пружи подршку вјерском животу муслимана у систему одбране на свим нивоима гдје су распоређени. Исламска заједница потписала је 1999. године Протокол о организовању и функционисању вјерске службе муслимана у Федералном министарству одбране и Војсци Федерације Босне и Херцеговине. На приједлог реис-ул-улеме Сабор Исламске заједнице у Босни и Херцеговини на мјесто војног муфтије именовао је Исмаила-еф. Смајловића. Он је на овој позицији остао до 2014. године, када је за новог војног муфтију именован Хадис-еф. Пашалић. На темељу поменутог Протокола и Одлуке о именовању војног муфтије министар одбране донио је Упутство о функционисању Канцеларије војног муфтије.

У процесу реформе система одбране у Босни и Херцеговини 2007. године дошло је до промјене у структури Оружаних снага Босне и Херцеговине.

Исламска заједница у Босни и Херцеговини била је укључена и подржала процес успостављања вјерске службе, те је потписан Споразум о успостављању, организовању и начину функционисања Војног муфтијства као саставног дијела јединствене вјерске службе у Министарству одбране и Оружаним снагама Босне и Херцеговине чиме је на државном нивоу успостављен Војни муфтилук. Споразум између Исламске заједнице у БиХ и Министарства одбране ОС БиХ потписан је 11. септембра 2007. године. Од момента потписивања поменутог споразума Уред војног муфтије наставља да води бригу о муслиманима у систему одбране БиХ. Војни муфтилук дијелом је структуисан према војној структури, те због специфичности задатака и опсега дјеловања у својој структури нема меџлиса. Сви војни имами у Оружаним снагама БиХ су у вези са главним имамом Оружаних снага, који је опет у вези са војним муфтијом.

Организацијску структуру Војног муфтијства чине:
– Канцеларија војног муфтије: војни муфтија, савјетник војног муфтије и секретар (3);
– Канцеларија главног имама: главни имам и секретар (2);
– Канцеларија штабног имама: штабни имам (1);
– Канцеларија бригадног имама: бригадни имами (6);
– Канцеларија батаљонског имама: батаљонски имами (5).
Укупан број запослених у структури Војног муфтијства је 17 лица.
Према Споразуму, Правилнику и у складу са Приручником за рад имама у војсци и другим нормативним актима војни имами воде бригу о примјени вјерских слобода и вјерским потребама муслимана. Војни имами у склопу своје мисије раде на припреми одговарајућих услова за вјерски живот. Организују и предводе обреде муслимана и вјерске програме према календару значајних датума у Таквиму Ријасета ИЗ-е у Босни и Херцеговини. Такође, организују вјерска путовања – хаџилуке, пружају подршку у случају смрти припадника јединице или чланова њихових породица, брину о вјерским потребама младих војника/кадета на обуци и друго.

Војни ординаријат

Исто као Канцеларија војног муфтијства и Канцеларија католичког душобрижништва постала је саставни дио јединствене вјерске службе у МО и ОС БиХ на основу Споразума о успостављању, устројству и начину дјеловања католичког душобрижништва. Споразум је потписан 11. септембра 2007. године између Савјета министара БиХ и Врхбосанске надбискупије. Уговор између Босне и Херцеговине и Свете Столице о душобрижништву католичких вјерника припадника Оружаних снага БиХ потписан је 8. априла 2010. године, а ратификован је 7. јула исте године у Предсједништву БиХ. Папа Бенедикт XVI донио је 1. фебруара 2011. године Декрет о успостављању Војног ординаријата у Босни и Херцеговини. За првог војног бискупа именован је др дон Томо Вукшић, генерални викар Мостарско-дувањске бискупије. Војни ординариј или војни бискуп у Босни и Херцеговини, у складу са канонским правима Католичке цркве пуноправни је члан Бискупске конференције БиХ и у свему је изједначен са дијецезалним бискупом. Војни ординаријат има устројство бискупије прилагођен потребама у којима војни ординариј дјелује у миру и у рату. Војни ординаријат има девет капеланија које покривају цјелокупни простор БиХ, а брину се за духовне потребе католика припадника МО и ОС БиХ, те о члановима њихових породица. У касарнама у којима су опремљени простори или изграђене капелице редовно се одржавају Свете Мисе, духовне припреме и покајничка богослужења пред Ускрс и Божић, као и друге светковине.

Војни ординаријат или Канцеларија католичког душобрижништва организује војна ходочашћа у Лоурд – Француска (мај) и Марију Бистрицу – Хрватска (октобар), те заједно са Врхбосанском надбискупијом учествује у организацији молитвеног похода у Бобовац – општина Вареш (октобар). Дистрибуција католичке штампе, духовне вјежбе, предавања и конференције су, такође, активности које ова Канцеларија организује и координише заједно са војним капеланима и бискупијама у БиХ. Католичко душобрижништво у МО и ОС БиХ својим активностима постало је грана у цјелокупном пасторалном животу Католичке цркве на овим просторима.

Извор: Драган Шућур, Православно свештенство у МО и ОС БиХ, Канцеларија православног душебрижништва и Ризница, Бања Лука, 2018, стр. 87-110.

Фото: Дон Томо, отац Слађан и ефендија Исмаил на конференцији у Јужној Африци 2009. године