БОРИСЛАВ ГРОЗДИЋ: КО ИМА ПРАВО ДА ПРАШТА У ИМЕ ЖРТАВА
Гост Бранимира Нешића у подкасту Код Бране 20. јуна 2026. године био је пуковник проф. др Борислав Гроздић, предавач у Српској интернет академији, где држи курс „Православље и рат“.
У овој емисији отворено је једно од најтежих питања нашег духовног, историјског и националног искуства: шта заиста значи хришћанско праштање? Деценијама слушамо реченицу: „Праштати морамо, заборавити не смемо“. Она звучи мирно, помирљиво и наизглед хришћански. Али да ли је заиста тако? Ко има право да прашта? Може ли неко да прашта у име жртава? Може ли се праштати у име мртвих, у име уморене деце, у име читавог народа? Да ли је праштање могуће без покајања? Да ли праштање укида правду? Да ли памћење страдања мора да буде злопамћење? Да ли љубав према непријатељу значи пасивност пред злом? Да ли је могуће да реченица која звучи побожно у ствари замагљује истину о злу? И шта се дешава када се на српским стратиштима више говори о праштању него о жртвама, злочинцима и идеологијама које су злочин произвеле?
Борислав Гроздић у овом разговору оштро преиспитује један од најчешће понављаних образаца српске културе сећања – изреку „праштати морамо, заборавити не смемо”. Његова централна тврдња је јасна: праштање није колективна парола, него лични чин жртве, и нико нема право да прашта у име убијених, уморене деце и читавог пострадалог народа. Из тог полазишта разговор улази у дубљи проблем односа памћења и злопамћења, праштања и правде, покајања и помирења.
Гроздић прави разлику између личног непријатеља и непријатеља вере, народа и заједнице, између унутрашњег ослобађања од мржње и јавне обавезе да се зло именује. По њему, љубав према непријатељу не значи пасивност пред злом, нити хришћанство тражи да се укине расуђивање о добру и злу. Посебно тежиште разговора је на српским стратиштима, жртвама НДХ и начину на који се о њима говори у јавности и у црквеном простору. Он упозорава да понављање формуле о праштању може да потисне истину, правду и свест о жртвама, а да народ гурне у један облик беспомоћног пацифизма. Насупрот томе, као православни одговор предлаже нешто друго – не светити се, али објављивати истину о злочину, јасно именовати зло и литургијски се сећати мученика.
Комплетну емисију можете погледати на јутјуб каналу подкаста Код Бране.
Извор: Подкаст Код Бране
