Свети ратници 20/7. августа

СВЕТИ МУЧЕНИЦИ МАРИН И АСТЕРИЈЕ

Свети Марин је био војник, угледног порекла и богат. Од његовог високог порекла и великог богатства вреднија је била вера у Христа и веће богатство у добрим делима.

 За време цара Глијена, Марин је служио као војник у Кесарији палестинској. Након смрти дотадашњег капетана, другови су позивали Марина да се прихвати капетанске дужности. Кад се Марин припремио да заузме то место, други војник, који је и сам желео да дође до тог положаја, из зависти, оптужи Марина да је хришћанин, да не жели да приноси жртве боговима и киповима царева, па због тога не може да заузме тако угледан положај.

Судија је одмах позвао Марина и упитао га за веру, па кад је из његових уста чуо да је хришћанин, он му је дао три сата времена да се одлучи шта ће изабрати – живот или смрт.

Епископ Кесарије палестинске, Теотеки, повео је Марина у цркву, увео  у олтар и, показујући му руком на Свето јеванђеље и на војнички мач, којим је Марин био опасан, рекао му: „Од ових двеју ствари, добри јуначе, изабери једну – или да носиш овај мач и служиш земаљском цару привремено, па да после смрти добијеш вечну погибао, или да постанеш војник Небеског Цара, да за пресвето име Његово, написано у овој књизи, положиш душу, па да царујеш са Њим у бесконачне векове”. Свети Марин је одмах пружио десну руку ка Светом јеванђељу, целивао га са пламеном љубављу и изјавио да је готов на смрт за Христа.

Судија је осудио Марина на смрт, затим је изведен ван града и тамо посечен мачем. Његовом страдању присуствовао је Астерије сенатор, који је такође био хришћанин. Астерије је скинуо своју доламу, обавио њоме тело мученика, узео га на раме, однео и часно сахранио. Видевши то, незнабошци су и Астерија посекли мачем. Часно су пострадали за Христа војник Марин и сенатор Астерије око 260. године.

Помињу се и 30/17. марта.

Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића