Свети ратници 23/10. децембра

СВЕТИ ПРАВЕДНИ ЈОВАН, ДЕСПОТ СРПСКИ

Свети деспот Јован био је млађи син светог Стефана Бранковића и свете Ангелине. Рођен је у Албанији, живео у Италији, где је захваљујући благочестивим родитељима и монасима, који су били чести гости у њиховом дому, добио добро световно образовање и дубоко хришћанско васпитање. Живео је благочестиво и био последњи српски деспот у Срему. Упокојио се 1502. године, не оставивши порода.

Као деспот српски водио је у Срему витешку борбу, с једне стране против Турака, а с друге против покушаја римокатолика да православне Србе поунијате. Са својом војском је помагао мађарском краљу у борби против Турака, показавши много више успеха од Мађара и Млетака. Године 1501–1502. деспот српски Јован прешао је са српском војском Саву и опсео град Смедерево. Продирао је и даље уз Мораву, Колубару и Дрину, прешавши чак и у Босну. Код Зворника је славно потукао Турке и вратио се у Срем са великим трофејима. Желео је да ослободи и све поробљене српске крајеве на југу, али је то превазилазило његове снаге.

Помагао је многе православне манастире, светогорске: Светог Павла, Хиландар и Есфигмен, Манастир Крупу у Далмацији, као и многе манастире у Срему, Бачкој и Банату. После три године од упокојења његово тело је било објављено као свето и цело. Од тада се поштује као светац Божји. Мошти му почивају у Манастиру Крушедолу.

Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића