Свети ратници 10. октобра/27 септембра

СВЕТИ МУЧЕНИК КАЛИСТРАТ И 49 ВОЈНИКА

Свети Калистрат, родом из Картагене, града у северној Африци, унук је Неокора, који је приликом страдања Господа Исуса Христа, за време Понтија Пилата, био војник у Јерусалиму. Видевши сва чуда која су се тада догодила, Неокор је поверовао у Христа и апостоли га крстише. У веру је обратио свог сина, оца Калистратова, и све укућане, сведочећи им о распећу и васкрсењу Христовом, колико је сам видео и што је чуо од светих апостола.

Задојен хришћанским духом, Калистрат је узет у војску, у пук војводе Персентина. Као једини хришћанин у пуку, сведочио је Христа и обраћао у веру своје другове. Остали у јединици гледали су га с подозрењем и пратили. Видевши га једне ноћи да се моли Богу, пријавили су га војводи да је хришћанин.

Војвода је позвао Калистрата и наредио му да идолима римским принесе жртву и да им се поклони. Свети Калистрат је одговорио: „Нисам научио да приносим жртву многим боговима, већ само једном Богу истинитом и живом, који је све из небића извео у биће и човека саздао од земље. Богове које ви поштујете и које руке људске начинише ја називам не боговима него демонима, као што ме томе научи Свето Писмо које вели: Сви богови незнабожаца су демони (Пс 95, 5); идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих (Пс 113, 12). Из Светог Писма научио сам се познању Бога који живи на небесима, приносити му жртву хвале и узносити молитве Вишњему. Због тога ли ме, дакле, окривљују ови људи, што поштујем јединог истинитог Бога, а не многе лажне богове? Требало би да ме оптуже само ако би сазнали да сам неисправан на својим војничким дужностима, да сам плашљив и бежим пред непријатељем; ето то су ствари за које би они могли да ме оптуже пред тобом, војводо, и такве би оптужбе доликовало теби да слушаш. А ти, знајући да ништа такво учинио нисам, слушаш достављаче и изводиш ме на суд само зато што се догмати моје вере не слажу с догматима ваше?”

Војвода Персентин, злогласни мучитељ хришћана, наредио је војницима да Калистрата туку, мучи разним мукама и, најзад, да га баце у море. Али чудом Божјим Калистрат је здрав изашао из мора. Видевши трпљење Калистратово и чудеса његова, 49 војника поверовало је у Христа, након чега је Персентин и њих почео да злоставља. У тамници их је Калистрат поучавао вери, а када су их везане бацили у језеро десило се још једно чудо. Ужад им се одвезала и они су стајали у води светла лица, радујући се своме крштењу, а прекрасан венац се спустио са неба и чуо се глас: „Буди храбар, Калистрате, са стадом својим и ходи да благујеш с њим у вечним насељима”. Након тих речи догодио се јак земљотрес, од кога је пао и разбио се оближњи кип идолског бога.

Видевши то 135 других војника, који су чули глас што је дошао с неба Калистрату, поверовало је у Христа. Плашећи се немира и пометње у пуку, њима војвода није рекао ништа, само је наредио да се првих 49 војника, заједно с Калистратом, баци у тамницу и у току ноћи посече. Име једног од њих било је Гимнасије. Догодило се то 304. године.

Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића