Свети ратници 2. марта/17. фебруара
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ТЕОДОР ТИРОН
Теодор Тирон[i] био је војник и ратовао на истоку за време владавине царева Максимијана и Максимина. Када је премештен у мармаритски пук, нехришћани су почели да га приморавају да принесе жртву идолима. Одбивши то, Теодор је пред целим пуком рекао: „Ја сам хришћанин и мени је наређено да не приносим жртве прељубочиним боговима, јер верујем у Исуса Христа, истинитог Бога и Цара на небесима”.
Командант Вринка рече: „Послушај ме, Теодоре, узми све своје оружје, и као ратник приступи и принеси жртву боговима”. Свети Теодор одговори: „Ја сам ратник цара мог Христа, и не могу да ратујем за другога”. На то командант Вринка рече: „И ови сви тамо су хришћани, и ратују за римске цареве”. Свети одговори: „Сваки зна за кога ратује. Ја ратујем за мога Господара и Цара небеског Бога, и за јединородног Сина његовог”. Тада командант Вринка рече капетану: „Оставимо Теодора неколико дана да о свему размисли, и изабере оно што је корисно по њега”.
Добивши неколико дана за размишљање, свети Теодор се непрестано мољаше и слављаше Господа. А незнабошци дисаху јарошћу на неке друге хришћане, које беху ухватили, и вођаху их у тамницу. Свети Теодор, пак, идући за њима, поучавајући их путу спасења и трпљења, викаше да се не одрекну Христа Цара. Пошто ове затворише у тамницу, свети Теодор нађе прилику те запали идолиште незнабожачке богиње Цибеле, кћери Неба (Урана) и Земље (Гее), која је сматрана великом мајком богова, пошто ју је грчка митологија држала за мајку олимпијских богова са Зевсом на челу. Неки га видеше и оптужише. Градоначелник Кронид се уплаши због тога, ухвати Теодора и изведе га пред намесника Публија, говорећи: „Господару мој, овај проклети човек, новоизабрани регрут, на несрећу је дошао у наш град, јер спали храм мајке богова наших, и осрамоти богове. Ја га ухватих и ево доведох твоме величанству, да по божанском наређењу царском господара васељене искуси заслужену казну за дрско дело своје”. Намесник зовну команданта Вринку и упита га: „Јеси ли ти дао овоме власт да спали храм мајке богова наших?” Он одговори: „Ја сам га често саветовао. И дао сам му време да размисли, и принесе жртву боговима. А ако је то учинио, он је доиста унизио богове, и презрео царска наређења. Ти си судија, чини што цареви наредише”.
Зато је бачен у тамницу, где је морен глађу. Међутим, блажени Теодор би храњен Духом Светим. И прве ноћи јави му се Господ храбрећи га речима: „Не бој се, Теодоре, ја сам с тобом, не узимај више земаљске хране и пића јер ћеш бити у другом животу вечном и непролазном са мном на небесима”. Рекавши то, Господ отиде од њега. А свети Теодор стаде певати и веселити се; придружи му се велико мноштво светих Анђела. Када стражари тамнички чуше дивно певање, потрчаше к вратима тамничким, видеше да су закључана и да су печати читави. Тада погледаше кроз прозорче и видеше многе људе у белим хаљинама где заједно са светим Теодором певају. Уплашени, они известише намесника Публија. Он одмах устаде и хитно дође тамници. И виде да су врата закључана и печати читави. А кад чу где унутра певају неки са светим Теодором, он нареди да наоружани војници опколе тамницу. Мислио је да се унутра са светим Теодором налазе неки хришћани. Но, кад уђе унутра, он никог не нађе осим слугу Христовог Теодора, окованог у вериге и кладе. И спопаде страх и трепет намесника и оне што беху с њим. И изишавши из тамнице, опет закључаше врата и отидоше.
Судија нареди да се светом Теодору сваки дан даје по парченце хлеба и мало воде. Но, велики верни мученик Христов – као што је написано: Праведник ће од вере живети (Авак 2, 4; Рим 1, 17) – никако није хтео примати од њих ни хлеба ни воде, говорећи им: „Мене храни Господ мој и Цар Исус Христос”.
Сутрадан нареди судија да светог Теодора изведу преда њ на суд и рече му: „Послушај ме без мучења и казне, те принеси боговима жртву. И ја ћу одмах писати за тебе господарима васељене, и бићеш велики жрец богова, и добићеш велика одликовања, и заједно са нама седећеш на овоме престолу”. А свети Теодор, погледавши у небо и прекрстивши се рече мучитељу: „Нећу се одрећи имена Христа мог све док је душа моја у мени, па макар ми тело огњем спалио, и разноврсним ме мукама мучио, мачевима секао, зверовима бацао”.
Будући да мучењем ништа не постигоше против Теодоровог трпљења, намесник изрече овакву смртну пресуду: „Наређујем да се у огњу спали Теодор, зато што се није покорио власти славних царева и великих богова, и што верује у Исуса Христа, распетог у време Пилата Понтијског, као што Јевреји казују. Одмах се приступи њеном извршењу. Слуге cе одмах растрчаше и из оближњих кућа дрва довукоше на одређено место. Тада направише ломачу, и на њу поставише блаженог Теодора. И када свети прекрсти своје чело, и цело своје тело, огањ велики потпалише около њега. И сиђе Дух Свети, и расхлади мученика. И тако свети Теодор, хвалећи и славећи Бога, мирно предаде дух свој Господу. И видесмо, пише очевидац, где се његова чесна и света душа као муња вину у небеса”.[ii]
Пострадао је 306. године у Амасији.
Теодор Тирон јавио се у сну архиепископу цариградском Евдоксију откривши му да цар Јулијан Отпадник намерава да оскрнави хришћане у првој недељи Часног поста, тако што је наредио да се све намирнице на пијаци попрскају крвљу идолских жртава: „Иди одмах и сазови Христово стадо, и нареди им строго да нико не купује ништа од намирница изложених на пијацама, јер су по наређењу безбожног цара све оскврнављене крвљу од идолских жртава”. Архијереј би у недоумици, па упита: „А шта ће сиротиња радити, која код куће нема намирница, ако не буде куповала оно што је изложено на пијацама?” Теодор је архиепископу саветовао да хришћани тога дана не купују намирнице на пијаци, већ да једу кољиво, кувано жито са медом. „Ја сам Христов мученик Теодор; Он ме сада посла к вама у помоћ”. Рекавши то, он постаде невидљив.
Архијереј одмах устаде, сазва све хришћане, и извести их о ономе што виде и чу. И начинивши кољиво, он сачува Христово стадо неповређено од замке вражје. А безакони цар, видећи да је његова тајна замка откривена и да му намера није успела, веома се постиде и нареди да се на пијаце опет изнесу уобичајене намирнице. Хришћани, пак, у суботу прве великопосне седмице кољивима отпразноваше спомен светог великомученика Теодора, захваљујући Богу и прослављајући светог слугу Његовог. И од тада, па све до сада правоверни у целоме свету, у суботу прве седмице Великог поста, кољивима прослављају успомену на то чудо, и поштују Христовог страдалца да се не би заборавили тако дирљиво промишљање Божје о хришћанима и помоћ светог великомученика Теодора.
Мошти светог Теодора Тирона налазе се у фрушкогорском Манастиру Ново Хопово.
Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића
[i] Тирон значи регрут.
[ii] Ј. Поповић, Житија светих за октобар, Манастир Ћелије, Београд, 1998, 324–327.
