Свети ратници 20/7. фебруара
СВЕТИ НОВОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ АЛИКИЈАНСКИ СА ОСТРВА КРИТА
Новомученик Христов Георгије рођен је 24. маја 1846. у селу Аликијана на острву Криту. Син благочестивих родитеља – отац му је био свештеник, од најраније младости волео је да чита житија светих, највише светих мученика. Крајем 1865. године, прочитавши житије некога од великих мученика, које га је потресло и гануло до дна душе, он са дубоким уздахом и умиљењем рече: „Христе мој, удостој и мене да пролијем своју крв за Твоју љубав”.
Приликом познатог устанка против Турака на Криту, 1866. године, Георгије је помагао носећи писма од једног устаничког вође другоме, али и на друге начине. У недељу, 5. фебруара 1867, нашао се у селу Фурне, у коме се окупило мноштво устаника. Прича се да је те устанике је турском паши проказао неки хришћанин. Паша је одмах послао велику војску, опколио село и похватао многе од њих. Међу њима је био и блажени Георгије. Ханија Мустаф-паша је посекао све заробљене, али их није просто побио, него им је секао најпре уши, затим нос, језик, руке, ноге, скривене удове, па им копао очи и, на крају, одсецао главу.
Када је дошао ред на блаженог Георгија, узео га је један турски официр из поменутог села Аликијана, по имену Мула Xибахрис. Он је Георгија познавао од детињства, па му рече: „Ајде, море, Ђорђе, да учиниш једну ствар што ћу ти рећи, те да спасеш свој живот, ако хоћеш, јер те познајем и жао ми је да умреш – да постанеш Турчин”. На то се блажени насмејао, уз речи: „Не дај Боже да ја променим своју веру, па макар ми подарили не само живот, него и сав свет”.
Узевши светога на страну, један хришћанин, официр, по имену Хаџи Емануил Фугланакис, рече му: „Бре, Ђорђе, учини то што ти вели Бахрис-ага те га тако обмани да спасеш свој живот, па кад одеш кући буди опет хришћанин. Бог ће ти опростити, јер види да то чиниш из невоље”. На то му је Георгије одговорио: „Зар се не бојиш Бога, капетан Манојло, те ми говориш такве ђавоље речи? Знам да то говориш не злонамерно него из заблуде, али зар не знаш шта вели Јеванђеље? Чуј шта вели Христос: ’Сваки који призна мене пред људима признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима’ (Мт 10, 32–33)”.
Тада су почели да га злостављају на исти начин као и друге. Но, док су за време безумног и бестијалног мучења други хришћани плакали и кукали, неко за својим животом, а неко за женом и децом, тај благословени стајао је као отесани камен и не само што није викао него уопште није заплакао нити уздахнуо. Напротив, радовао се као женик за време венчања и славио и благодарио Богу што га је удостојио тога сверадосног часа.
Свети новомученик Георигије страдао је 1867. године на острву Криту.Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића
