Свети ратници 6. јануара/24. децембра

Наша Света Црква данас прославља преподобног Николаја војводу и светих шест војника и њиховог старешину.

ПРЕПОДОБНИ НИКОЛАЈ ВОЈВОДА

У време цара Никифора I (802–811) Николај је био римски војвода и под собом је имао многе војничке пукове. Када је цар Никифор заратио са Бугарима, у рат је кренуо и војвода Николај, заповедајући једним делом војске. Успут је заноћио у једној крчми, где је имао велико искушење и један чудан сан.

Крчмарева ћерка, девојка, занесена спољашњом красотом царског војводе, почела га је изазвати на грех. Никола ју је одбио једном, говорећи да је дело на које га зове сатанско. Но, бестидна девојка дошла је и други, па и трећи пут у војводину собу мамећи га и позивајући на нечисто дело. Војвода је то одбио и други и трећи пут, још одсудније је саветујући да чува девичанство и не предаје ђаволу и тело своје и душу. На крају јој је рекао да је он војник и да иде у рат, па је и недостојно и опасно по војника прљати се таквим неделом, које ће Бога разгневити, а њега у сигурну смрт одвести: „Не видиш ли да ја недостојни идем у рат с туђим народом? И како да оскврним тело своје? Не, Бог ће ми помоћи, и ја се нећу оскврнити!” И тако је тај богољубиви човек победио искушење. Сутрадан је кренуо са војском даље.

Наредне ноћи Николај је у сну видео себе како стоји негде у ваздуху, а близу њега седи неко Силан, са пребаченом десном ногом преко леве, и упита Николаја: „Видиш ли војнике са обе стране?” „Да, Господине”, одговори је Николај, „видим како Грци секу Бугаре”. Тада тај Силни муж пребаци десну ногу преко леве и Бугари, појачани, немилице почеше да косе грчке пукове. Читаво поље покрила су мртва тела побијених Грка, а усред њих једно место било је празно и обрасло травом.

Онај Силни муж рекао је Николају: „Оно празно и травом обрасло место, велико колико лежај једног човека, било је припремљено за тебе. Ту је требало да лежиш посечен, заједно са твојим непријатељима да попуниш ту празнину. Али пошто си ти прошле ноћи јуначки одагнао од себе ону препредену змију, која је трипут наваљивала на тебе, салећући те на грех да би те убила, то си ти сам себе спасао од смрти и тело своје и душу. Пошто си себе спасао, ти ћеш остало време живота свога провести у непрекидном служењу мени”.

То што је Николај видео у ноћној визији, видео је тачно тако и на јави у време борбе.

У том рату 811. године Бугари  су страшно потукли Грке. Николај се спасао, па је из благодарности према промислу Божјем оставио војнички чин и замонашио се. Постао је велики прозорљивац и угодник Божији. Мирно се упокојио у IX веку.

Спомен на њега прославља се 6. јануара/24. децембра.

СВЕТИХ ШЕСТ ВОЈНИКА И ЊИХОВ СТАРЕШИНА

Старешину и шест војника који су га спроводили у изгнанство, свети мученик Филетер преобратио је у хришћанство. Они су поверовали у Христа и крстили се. Мирно су се упокојили, након представљања светог Филетера 311. године, у близини Кизика. Сахрањени су у Манастиру Светог Евита.

Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића