Славољуб М. Марковић: ГЕНЕРАЛ ПАВКОВИЋ ДАО ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ОБНОВИ ДУХОВНОГ ЖИВОТА У ВОЈСЦИ

Србија се данас на достојанствен начин опростила од генерала Небојше Павковића, ратног команданта 3. армије и некадашњег начелника Генералштаба Војске Југославије. Много се ових дана говорило о његовој богатој војничкој каријери, а посебно о командовању 3. армијом за време агресије Натоа на СРЈ 1999. године када су до пуног изражаја дошле његове изванредне способности, храброст, одлучност и истрајност у одбрани отаџбине.

Подсећало се, такође, и на његов раскошан дар у ликовном и књижевном стваралаштву, а ја бих се овом приликом укратко осврнуо на велики доприност генерала Павковића обнови духовног живота у Војсци Србије, посебно у привим годинама када је та подршка била и најзначајнија.  

Са историјске дистанце од четврт века можемо слободно да кажемо да је институционална обнова духовног живота у нашој војсци почела 17. октобра 2000. управо заслугом генерала Павковића, када је дошло до првог званичног сусрета предстваника Српске православне цркве и тадашње Војске Југославије.

Блаженопочивши патријарх српски Павле примио је тада у Патријаршији српској начелника Генераштаба генерал-пуковника Небојшу Павковића са сарадницима. Патријарх Павле је том приликом одао признање војсци што је остала на страни народа током догађаја после 5. октобра, а било је и речи о обнови духовног живота у Војсци Југославије.

Томе је претходио сусрет новоизабраног председника СРЈ др Војислава Коштунице са патријархом Павлом где је изражена потреба за редефинисањем односа државе и цркве.

Дакле, то су, да тако кажемо, почеци институционалног регулисања верских питања у војсци, мада су још за време агресије НАТО-а на СРЈ остварени бројни контакти и успостављена врло успешна сарадња јединица ВЈ са епархијама, свештенством и монаштвом СПЦ на терену.

Убрзо после сусрета црквених и војних званичника  уследило дефинисање модела за регулисање верских питања у Војсци Југославије на чему је радио један стручни тим у оквиру Управе за морал Генералштаба ВЈ. Тај посао крунисан је округлим столом који је одржан 28. децембра 2000. године у Дому војске у Београду уз учешће бројних еминентних представника Војске Југославије, Српске Православне  Цркве, Исламске и Јеврејске верске заједнице, Министарства вера, Богословског факултета СПЦ, Богословије „Свети Сава“, Факултета политичких наука и других институција. Са тог округлог стола почетком наредне године објављен је и зборник „Војска и вера“.

То су били почеци обнове верског живота у војсци, а до његовог коначног регулисања 2011. године, потписивањем споразума Министарства одбране о сарадњи са цркама и верским заједницама,  требало је још много стрпљења. Војни свештеници и верски службеници су тек 2013. године поново заузели своје место у јединицама Војске Србије.

Генерал Павковић је искрено волео и поштовао Српску православну цркву. Често је и радо обилазио њене епархије и светиње у Србији и Црној Гори и помагао колико је могао у њиховој обнови на различите начине. Ти први контакти имали су огроман значај и утрли су пут широкој и плодотворној сарадњи наше Цркве и Војске на путу њене духовне обнове наредних година.

Посебно признање му свакако треба одати и за подршку бројним посетама припадника војске Светој Гори и манастиру Хиландару где их је са великом љубављу дочекивало братство Свете српске царске лавре међу којима је у то време био и данашњи Епископ липљански и војни Доситеј, викар Његове Светости Патријарха српског Порфирија, који се данас дирљивом беседом на опелу опростио од генерала Павковића у име Српске православне цркве.

Бог нека му душу прости!