Свети ратници 17/4. августа

СВЕТИХ СЕДАМ МЛАДИЋА ЕФЕСКИХ – МАКСИМИЛИЈАН, ЈАМВЛИХ, МАРТИНИЈАН, ДИОНИСИЈЕ, АНТОНИН, ЈОВАН (КОНСТАНТИН) И ЕКЗАКУСТОДИЈАН

Приликом великог прогона хришћана, у време цара Декија, сам цар је дошао у Ефес ради жртвоприношења и мучења следбеника Христових. У то време у Ефесу је живело седам младића, синова угледних старешина градских, који су служили у војсци као официри, а били су хришћани. Када су их због тога пријавили цару, он је наредио да их ухвате, вежу и њему доведу.

Декија им је наредио да принесу жртву идолима, што су они одбили. На то је цар наредио да им се одузму официрски чинови, рекавши да су они недостојни да буду међу царским војницима и пустио их на слободу на одређено време. Затим је отишао у други град, са намером да се врати у Ефес. Свети младићи су се за то време повукли у једну пећину. Када се цар вратио, поново је наредио да му се доведу свети младићи да би принели жртве. Међутим, они су се сви представили Господу и узалудна је била царска наредба да се зазида отвор у пећину.

Више од 200 година после смрти Декијеве појавили су се јеретици који су одбацивали учење о васкрсењу мртвих. Господу се изволи да пробуди младиће, како би прославио своје свемогућство, посрамио јеретике и јасно их убедио у истинитост оживљавања упокојених. Пробудивши се, младићи су имали утисак да су преспавали само једну ноћ. Када је чуо све то, цар Теодосије II (408–450) је дошао у Ефес и поклонио се светим младићима. После дужег разговора у присуству цара, младићи уснуше сном вечним, до свеопштег васкрсења.

Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића