Свети ратници 28/15. јуна
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ЛАЗАР, КНЕЗ СРПСКИ
Свети кнез Лазар био је син логотета (канцелара) цара Душана, Прибца Хребљановића. Због своје честитости, витештва и искрене побожности био је посебно вољен и уважаван на двору цара Душана. Оженио се око 1353. године Милицом, ћерком великог кнеза Вратка (стари Југ Богдан) и тако се ородио са старом породицом Немањића.
Лазар је био војвода у Душановој војсци, веома вичан војној вештини и војевању, као некада славни краљ српски свети Јован Владимир. После смрти цара Душана кнез Лазар је добио на управу област у сливу трију Морава, а након пораза Срба у Маричкој бици – и Ново Брдо, Топлицу и Рудник, а затим и област Браничево и Мачву са Београдом.
„Светосавски свенародни идеал и програм: ’Све за Христа – Христа ни за шта’ нико није у таквој потпуности остварио као свети великомученик Цар Лазар. Он је то свенародно остварио определивши се за Царство Небеско и приневши себе на косовску жртву, и са собом сав народ српски. И то је учинио са чисто еванђелских разлога, изложених у народној песми: Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека”, пише авва Јустин у житију светог кнеза Лазара.
Пошто је установио престоницу у Крушевцу и учврстио своју власт, кнез Лазар је сматрао најпречим да измири Српску цркву са Васељенском патријаршијом. У Цариград је послао изасланике са монахом Исаијом да реше скидање анатеме са српског народа и Српске цркве.
Кнез Лазар је подигао многе цркве и манастире у својој држави. Међу првим његовим задужбинама је манастир у Горњаку, који је постао духовни центар синаитским монасима и њиховом духовном оцу светом Григорију Синаиту. Примао је многе монахе, посебно синаите, који су се повлачили испред турске најезде. Подигао је Манастир Раваницу и Цркву Лазарицу, ктитор је руског Манастира Пантелејмона на Светој Гори и многих других. Посебно је водио бригу о Манастиру Хиландару, као ризници духовне и културне свести српског народа.
Борио се против турске силе у неколико наврата. Најзад, сукобио се на Косову пољу 1389. године, 15. јуна, са турским царем Муратом, где је и посечен. После косовске погибије тело кнез Лазара најпре је сахрањено у Цркви Светог Спаса у Приштини, а затим пренето и сахрањено у његовој задужбини, Раваници код Ћуприје. Касније је пренето у Раваницу сремску, одакле је за време Другог светског рата (1942) пренето у Београд и положено у Саборну цркву, а 1989. године поново је враћено у Раваницу код Ћуприје.
Косовска битка била је пресудна за развој култа светог кнеза Лазара, јер је његова мученичка смрт на Косову остала дубоко утиснута у свест српског народа. Народ је у тој жртви и мучеништву, али и његовом опредељењу, видео и своју националну судбину. Србија је са кнезом Лазаром изгубила царство, како пише Димитрије Богдановић, али је добила свеца, који ће вековима изражавати свест о трајним духовним опредељењима и идентитету српског народа.
Спомен на светог великомученика кнеза Лазара и српских светих мученика, пострадалих за веру православну од Косовског боја до данас слави се 28/15. јуна.
Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића
