Свети ратници 2. јуна/20. маја
СВЕТИ ДОВМОНТ – ТИМОТЕЈ, КНЕЗ ПСКОВСКИ
Свети благоверни кнез Довмонт био је син литванског кнеза Миндовга. Његов старији брат Војшелк, најпре незнабожац, преобратио се након одласка на Синајску гору, где је примио праву веру. На крштењу је добио име Давид, а затим се на Светој Гори замонашио. Једном је Давид дошао у отаџбину, стао пред оца незнабошца и смело исповедао Спаситеља Христа, молећи га да прими праву веру хришћанску. Како је то отац грубо одбијао, Давид се убрзо вратио на Свету Гору.
Млађи брат Довмонт примио је од Давида то слатко учење и поверовао у Христа. Тада је његово срце додирнула благодат Утешитеља.
Убрзо је наступио велики метеж у Литви, у коме је убијен и кнез Миндовг. Монах Давид, с благословом игумана, скинуо је монашку ризу, али није се одрекао монашког завета. Опремио се као ратник, скупио многе војнике, пријатеље његовог оца и витезове. Помоливши се Христу пошао је у рат на незнабожачку Литву. С Божјом помоћу победио је убице свога оца, а многе литванске кнежеве поразио. После тако бриљантне победе вратио се на Свету Гору, где је непоколебљиво ревновао до краја живота.
Кад је Довмонт видео велики метеж у Литви и убиство свога оца, замрзео је идолопоклонске саблазни и решио да се пресели у хришћанске земље. Дошао је у Псков и крстио се 1265. године. Ту је 1266. године изабран за кнеза. Истакао се својим јунаштвом и добродушношћу. Успешно је 33 године бранио Псков и сву северну Русију од непријатеља, нарочито Литванаца и литванских витезова.
У миру је живео животом испуњеним врлинама – у посту и молитви, побожан, праведан, милосрдан. Свети кнез се упокојио 1299. године и сахрањен је у Тројицкој цркви. Често је и након смрти заштитио Псков од непријатеља и невоља. Када су 1480. године Немци опседали град, он се јавио у сну једном житељу и рекао: „Узмите покров са мога гроба, пренесите га три пута око града с крстовима и не бојте се”. Псковци су тако учинили и Немци су одступили од града.
Заједно са моштима у Тројицкој лаври чува се и његов мач, који је дуго служио за одбрану града. Тај мач је посебно поштован и уручивао се псковским кнезовима у Храму Свете Тројице приликом ступања на престо.
Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића
