Свети ратници 27/14. маја

СВЕТИ МУЧЕНИК ИСИДОР ПОСТРАДАО НА ОСТРВУ ХИОСУ

Свети Исидор, родом из Александрије, хришћанин, пострадао је за Христа 251. године, у време владавине цара Декија (249–251). У првој години своје владавине Декије је издао наређење да се у целој Римској царевини попишу и преброје војници и саберу у пукове. Као снажан и храбар младић, који је живео богоугодним животом, Исидор је узет у војску, у пук војводе Нумерија.

Убрзо је цар издао нову наредбу да сви хришћани морају да се клањају боговима римским, а оне који то одбију – приморати мучењем. Наређено је да се посебна пажња обрати на војнике и да се сваки војник хришћанин, по сваку цену, примора да се поклони идолима и принесе им жртву.

Неки војни старешина Јулије оптужио је војводи Нумерију војника Исидора да је хришћанин. Исидор је јавно одбио да принесе жртве идолима, а на претње војводи одговорио: „Ако ми и убијеш тело, над душом мојом немаш власт. Стога одлучи како хоћеш, јер имам живог Бога Исуса Христа, који и сада живи у мени и по смрти мојој биће са мном; и ја сам у Њему, и остаћу у Њему и нећу престати да исповедам пресвето име Његово докле је дух у телу мојем”.

Војвода је наредио да се Исидор подвргне мукама, између осталог да му одсеку језик. Међутим, војник Исидор је и након тога говорио лепо славећи Христа, истинитог Бога. Видевши то чудо Божје, војвода је занемео, али је написао наређење да се мачем одсече глава Исидору.

Исидоров друг Амоније сахранио је његово тело, а касније и сам пострадао мученички за Христа.

Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића