Свети ратници 28/15. априла

СВЕТИ БЛАГОВЕРНИ МСТИСЛАВ КИЈЕВСКИ, ВЕЛИКИ КНЕЗ

Свети кнез Мстислав Владимирович био је син Владимира Мономаха. На крштењу је добио име Теодор. У то време кнежеви су рано почињали да управљају додељеним кнежевинама. Тако је кнез Владимир Мономах већ у тринаестој години учествовао у походима, а одликовао се изузетном храброшћу.

Кнез Мстислав је 1088. године почео управљати Новгородом, где га је послао деда, велики кнез Всеволод. У осамнаестој години благоверни кнез је показао велику доброту и милосрђе хришћанина. Кнез черниговски Олег, стриц светог кнеза Мстислава, убио му је рођеног брата Изјаслава и заузео Ростов и Суздаљ, који су припадали благоверном кнезу. Черниговски је многа злодела чинио над мирним руским народом.

Мстислав се уздржавао да зарати са стрицем, да се не би проливала братска руска крв. Великодушно је опростио убици рођеног брата. Међутим, Черниговски је прикупио војску и кренуо на сам град Новгород. Тада му се Мстисалав супротставио и поразио га, повративши Ростов и Суздаљ. Благоверни кнез је молио свога оца, кнеза Владимира Мономаха, да опрости Олегу, што је он и учинио.

У Велику суботу прве недеље Часног поста, када се празнује великомученик Теодор Тирон, блажени кнез Мстислав причестио се светим тајнама Христовим и мирно седео за трпезом, када су му јавили да је Олег поново погазио склопљени мир и кренуо против Мстислава. Уз Божју помоћ, убрзо је сакупио велику војску, а у помоћ му је претекао и брат са својом војском. Након жестоке и упорне борбе у којој је Мстислав победио, Олег је почео да бежи не знајући где да се сакрије. Мстислав му је поручио да не жели да га лиши његовог кнежевства, али да треба да се у њему смири.

Житељи Новгорода веома су волели кнеза Мстислава и благодарили Богу што им је дао тако мудрог и милостивог управитеља. Ратовао је против Естонаца да би их умирио. Његов отац, желећи да му син има блиског помоћника поред себе, поставио је Мстислава у Белгород, а у Новгород сина Мстислава Всеволода. Године 1123. супротставио се кнезу Јарославу, који је хтео да заузме Кијевску кнежевину.

Након очеве смрти, 1125. године, свети кнез Мстислав ступио је на великокнежевски престо. Предузео је блистав поход против вечитих и заклетих непријатеља свете Русије – Половаца и протерао их је не само преко Дона већ и преко Волге. Затим је ишао у рат против Литванаца и вратио се са богатим пленом. У част те победе саградио је храм посвећен Пирогошкој икони Пресвете Богородице.

Упокојио се 1132, у 56. години живота, а његово тело положено је у Храм Светог великомученика Теодора.

Из књиге „Свети ратници“ Борислава Д. Гроздића