Драган Шућур: ПРАВОСЛАВНО ДУШЕБРИЖНИШТВО У МО И ОС БИХ
У Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ све три вјерске конфесије имају своје представнике, који су задужени за организовање вјерског живота за све припаднике. Организовање и бригу о вјерском животу код православних вјерника припадника МО и ОС БиХ из реда српског народа води Православно душебрижништво. Православно дужебрижништво, као саставни дио јединствене вјерске службе у МО и ОС БиХ, састоји се од Канцеларије православног душебрижништва у МО БиХ и војних свештеника у командама јединица ОС БиХ.
У складу са потписаним Споразумом о успостављању, организовању и начину функционисања Православног душебрижништва (чланови: 10 став II, 11 став II и 15) вршено је попуњавање прописаних радних мјеста у вјерској служби. Сходно томе, министар ОС БиХ мр Селмо Цикотић упутио је 6. децембра 2007. године допис Светом архијерејском синоду СПЦ. Преко главног координатора СПЦ при МО и ОС БиХ, епископа Василија, Синод је послао одговор 31. марта 2008. године. У њему су предложена лица на прописана и одређена мјеста. Тако је за настојатеља Канцеларије православног душебрижништва предложен Слађан Влајић, који је тада био у војној служби у чину капетана. Поред његовог именовања наведено je да би он споразумно прекинуо војну службу ради преласка у Канцеларију православног душебрижништва под условом да испуњава захтјеве из Споразума. За стручног сарадника одређен је теолог Александар Црногорац. Поред њих двојице предложена су још три лица за бригадне свештенике у три бригаде. Тако је за 4. пјешадијску бригаду у Чапљини предложен јеромонах Лазар Лазаревић, за 5. пјешадијску бригаду у Тузли јереј Иван Савиновић и за Бригаду тактичке подршке у Рајловцу јереј Милорад Милинковић. Када су прихваћени сви именовани епископ Василије је изразио своје искрено задовољство што су се стекли услови за спровођење потписаног Споразума и навео, у допису министру одбране, да ће се преостала упражњена мјеста попунити у што скоријем року. Након постављења 1. маја 2008. горе именованих свештеника у наведене бригаде наредна постављења војних свештеника реализована су 1. септембра 2008. године. Наиме, тада су постављена још три свештеника из Епархије бањалучке у Команду за подршку, 6. пјешадијску бригаду и Бригаду ваздушних снага и противваздушне одбране у Бањој Луци. Сљедеће постављење било је тек наредне године, 1. октобра, када је попуњена Команда логистике у Добоју. Првог јануара попуњена су батаљонска мјеста у Билећи и Бијељини, а 1. октобра 2010. године мјесто главног свештеника у Заједничком штабу. Постављење војног свештеника у Команду за обуку и доктрину у Травнику није реализовано и поред бројних дописа представника СПЦ у ОС БиХ министру одбране. Према тадашњем министру одбране Селми Цикотићу увођење свештеника у КОиД у Травнику биће могуће тек након израде новог Прегледа одбране. Осим у Травнику, изражена је потреба за војним свештеницима и на сљедећим локацијама: у Пазарићу код Сарајева (Центар за основну обуку), у Дервенти (Инжињеријски батаљон) и у Бугојну (Деминерски батаљон). Међутим, и послије 10 година у наведене јединице нису крочили војни свештеници.
Канцеларија православног душебрижништва
Канцеларија православног душебрижништва почела је са радом 1. маја 2008. године након постављења настојатеља. Први настојатељ био је Слађан Влајић. У почетку као ђакон, а затим и као свештеник, Слађан је на мјесту настојатеља био од постављења 2008. до 2013. године. Према разговору са генерал-пуковником у пензији Миладином Милојчићем почетак рада Канцеларије и постављање свештеника у касарне дочекан је са великом радошћу међу тадашњим припадницима Оружаних снага из реда српског народа. Не само ради вјерских потреба, већ због осјећаја неравноправности што су друге двије компоненте имале своје вјерске представнике, а српска није. Милојчић је позитивно оцијенио долазак Слађана Влајића за настојатеља и рекао да се то временом показао као одличан потез. Милојчић посебно додаје: ,,Отац Слађан је својом мудрошћу, личним напорима и одличним познавањем како војне доктрине тако и војних лица одлично организовао и водио рад Канцеларије православног душебрижништва“. Додуше, отац Слађан је доста тога преузео из искуства већ постојеће Канцеларије католичког душобрижништва, тачније из рада дон Томе Кнежевића који је већ неколико година био у војним структурама. Такође, на руку му је ишло и то што је за координатора имао епископа Василија са црквене стране, а са војне генерала Миладина Милојчића, који је тада био замјеник начелника Заједничког штаба, тј. највиши позиционирани српски генерал. Планирање и рад војног свештенства у ОС БиХ и данас функционише онако како га је успоставио отац Слађан кад је био на челу Канцеларије православног душебрижништва.
Након одласка настојатеља Слађана Влајића у Војску Србије на функцију главног војног свештеника, у фебруару 2013. године, тражио се свештеник који би га замијенио. На приједлог већине војних свештеника, али и тадашњег војног епископа Василија, одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, од 14. фебруара 2013. године, на упражњено мјесто настојатеља постављен је свештеник Милорад Милинковић. Свечани пријем поводом примопредаје дужности између одлазећег настојатеља Слађана Влајића и новоименованог јереја Милорада Милинковића извршен је у Дому ОС БиХ у Сарајеву 26. фебруара 2013. године. До тада јереј Милорад био је на функцији бригадног свештеника у Бригади тактичке подршке. Он је и данас на мјесту настојатеља.
Канцеларија православног душебрижништва у Министарству одбране БиХ, као организациона цјелина овог Министарства, подређена је директно министру одбране и представља највиши руководни и плански орган за све војне свештенике. Надлежна је за планирање и организацију цјелокупног вјерског живота и бригу о вјерским потребама свих православних вјерника. Канцеларијом православног душебрижништва у МО БиХ руководи настојатељ Канцеларије којем у раду помаже стручни савјетник. Своје активности Канцеларија реализује у складу са годишњим планом рада који израђује настојатељ, а одобрава министар одбране. План се просљеђује војним свештеницима у јединицама који на основу њега израђују своје планове рада.
Након потписивања уговора о пријему у службу и јављања на дужности припадника православног душебрижништва један од првих задатака био је опремање додијељених канцеларија. Наиме, Министарство одбране додијелило је канцеларије 135 и 136 на првом спрату зграде овог Министарства, али ниједна није била опремљена за рад настојатеља, савјетника и административно-техничког радника – референта. Због тога је настојатељ ђакон Слађан, 4. јуна 2008. године, упутио допис Сектору за набавку и логистику одјељења за опште и заједничке послове МО наводећи да није испуњено обећање о скоријем опремању додијељених канцеларија. Даље је истакао да се у канцеларији 136, гдје су били смјештени савјетник, референт и он, налазио стари намјештај са нешто канцеларијског материјала, а да канцеларија 135 и даље није била на располагању, јер је служила за смјештај кухињске опреме. Поред наведеног, проблем је био и због недостатка информативно-техничке опреме (рачунара, штампача, копир-апарата, факса и др.), па се документација писала на личним или на рачунарима других службеника МО. У циљу ефикаснијег и бољег рада особља православне Канцеларије затражено је опремање просторија, затим додјељивање неопходног канцеларијског материјала са информативно-техничком опремом. Формирање и опремање радних просторија – канцеларија за припаднике Православног душебрижништва трајало је мјесецима. Истовремено настојатељ је покренуо и акцију опремања богослужбених просторија на локацијма гдје су размјештени први војни свештеници у Чапљини и Тузли. Подсјећања ради, војни свештеник из брТП за богослужбене активности користио је цркву у Рељеву.
У првим мјесецима рада Канцеларије (мај-август), осим учешћа у прослави Видовдана, организовања поклоничких путовања у манастир Хиландар и светиње Херцеговине и Црне Горе и слично, једна активност је била од значаја за цјелокупно функционисање Православног душебрижништва у ОС БиХ. Ради се о потписивању уговора са Патријаршијским управним одбором СПЦ у Београду. Уговор је потписан 26. августа 2008. године у згради Патријаршије. Тога дана митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ зворничко-тузлански Василије примили су делегацију Министарства одбране БиХ коју је предводио Игор Црнадак, замјеник министра одбране. Са благословом патријарха српског Павла, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и замјеник министра одбране БиХ Игор Црнадак потписали су уговор о снабдијевању Канцеларије православног душебрижништва Министарства одбране богослужбеним материјалом, али и услугама организовања поклоничких путовања православних вјерника, припадника МО и ОС БиХ. Уговор се, иначе, потписује – продужава пред крај календарске године и са Српском патријаршијом и са поклоничком агенцијом ,,Доброчинство“. На основу њега од потписивања до данас реализује се снабдијевање цјелокупног Православног душебрижништва у Оружаним снагама БиХ потребним богослужбеним материјалом (иконе, утвари, свијеће, тамјан, брикет и др.), црквеном штампом, књигама итд. Такође се, на основу поменутог уговора, реализују сва поклоничка путовања у иностранство (Света Земља, Грчка, Русија, Турска, Мађарска итд.) преко ,,Доброчинства“ – поклоничке агенције СПЦ.
Поред наведених, али и најзначајнијих активности Канцеларије, у првим мјесецима рада навешћемо и остале актиности које, такође, заслужују да буду поменуте. Иначе, тешко би било навести све активности у десетогодишњем раду Канцеларије. Ипак, неке су захтијевале више напора и труда, а реализоване су у сарадњи са Оружаним снагама, вјерским заједницама, те са цивилним и државним институцијама. Поменуте активности се односе углавном на конференције о вјерској служби.
Прва активност овог карактера била је дводневни семинар о вјерској служби у Оружаним снагама БиХ, одржан у Сарајеву, 7. и 8. октобра 2008. године. У његовој припреми и реализацији, заједно са друге двије вјерске Канцеларије, учешће је узела и Канцеларија православног душебрижништва. На поменутом семинару, поред настојатеља који је био у улози члана, учествовали су сви војни свештеници, додуше тад их је било само шест. Семинару су присуствовали и представници међународне заједнице – НАТО и МПРИ, као и представници вјерских заједница у БиХ.
Једна од најзахтјевнијих активности у досадашњем раду Канцеларије била је Друга међународна конференција православних војних свештеника. Поред Канцеларије и Оружаних снага БиХ учешће у организацији ове конференције узели су Епархија зворничко-тузланска, Општина Бијељина и српски чланови Међурелигијског вијећа БиХ. Конференција је одржана у етно-селу „Станишићи“, код Бијељине, од 17. до 21. октобра 2011. године. У њој су учествовали православни војни епископи и свештеници из Босне и Херцеговине, Бугарске, Грчке, Грузије, Естоније, Јерменије, Пољске, Русије, Србије, Словачке, Чешке, Украније и Финске. Присутнима се први обратио замјеник министра одбране БиХ, Живко Марјанац, који је пожелио добродошлицу и отворио конференцију. Госте је у име епископа зворничко-тузланског Василија, који је због болести био спријечен да учествује, поздравио настојатељ Слађан Влајић, те прочитао његово писмо. Ријечи добродошлице упутили су и начелник Заједничког штаба генерал-пуковник Миладин Милојчић, као и начелник Општине Бијељина Мићо Мићић. Сви они су изразили своје одушевљење због овог скупа на којем се окупило пет војних епископа и 12 војних свештеника из 13 различитих земаља, те сви војни свештеници из ОС БиХ. Током трајања конференције изнесена су различита искуства вјерских представника у својим војскама, а предавања и дискусије показала су важност вјерске службе у војној сили. Такође су била занимљива и корисна искуства војних свештеника у мировним мисијама својих армија.
Међународне конференције руководилаца вјерске службе у војскама земаља НАТО-а одржавају се од 1990. године. Прва у Босни и Херцеговини, а 23. међународна конференција руководилаца вјерске службе у војсци, одржана је у Сарајеву у згради Парламента БиХ од 30. јануара до 3. фебруара 2012. године. У раду конференције, поред настојатеља и свих војних свештеника, учешће је узео и епископ Василије. Он је као учесник на отварању поздравио све присутне пожеливши успјешан рад истичући да је конференција добра прилика за презентацију поднебља гдје живимо и дјеламо. ,,Оно представља мјесто гдје на сваком кораку осјећамо како се Исток и Запад преплићу, а судар цивилизација рађа њихову нераскидиву везу и јединствен простор коегзистенције више цивилизација, култура и религија“.
Од почетка рада Канцеларије православног душебрижништва скоро на свим међународним конференцијма учествовао је њен представник, углавном настојатељ.
Једна новина, која је уведена три године од почетка рада Канцеларије, била је Крсна слава војних свештеника. На приједлог епископа Василија за патрона војних свештеника узет је Свештеномученик Варнава Хвостански, који се прославља 12. новембра. Први пут она је прослављена 2011. године у Бијељини, у цркви Светог Ђорђа, а наредне године у манастиру Липље код Теслића. Постојала је идеја да се Крсна слава сваке године обиљежава на другом мјесту, тачније у другој епархији. Међутим, од 2013. године Крсна слава се обиљежава у Источном Сарајеву (Вељине, Лукавац, капела КПЗ ,,Кула“). Разлог вишегодишњег прослављања Крсне славе у овом дијелу РС јесте лакши и бржи долазак војних свештеника из Херцеговине, Крајине и Семберије, али и због сусретљивости управника КПЗ ,,Кула“ у чијем ресторану се организује славски ручак. Поред војног епископа, који заједно са војним свештеницима одслужи архијерејску Литургију, на слави буду присутни највиши представници из српског народа у ОС БиХ.
Осим наведених активности настојатељ (претходни и садашњи) Канцеларије заједно са својим савјетником и референтом активно је учествовао у организовању свих поклоничких путовања, посебно оних у иностранство, затим у организовању божићних и васкршњих пријема, прослави Видовдана и многих других активности. Иначе, већина активности Канцеларије православног душебрижништва испреплетена је са активностима војних свештеника, а о њима ће бити ријечи у посебном поглављу.
Први настојатељ презвитер Слађан Влајић
Протонамјесник Слађан Влајић рођен је 16. јуна 1975. године у Дервенти од оца Бошка и мајке Јелене (рођене Ратковац). Основну школу похађао је у Мишковцима и Агићима код Дервенте. Војну гимназију завршио је 1994, а Војну академију Копнене војске 1998. године чиме је стекао звање официра инжињерије.
У јесен 1998. године јавља се на дужност инжињеријског официра у 11. инжињеријском пуку у Бањој Луци, гдје остаје на служби све до 2008. године. Током професионалне старјешинске каријере обављао је низ одговорних командирских и штабних дужности, усавршавајући своје знање учењем енглеског и грчког језика и школујући се у земљи и иностранству (Србија 1999, Грчка 2002. и 2004, Холандија 2005, САД 2005/2006. и 2015). Током каријере у више наврата је похваљиван и награђиван, те је двапут ванредно унапријеђен у виши чин.
По благослову епископа зворничко-тузланског Василија 2005. године уписује постдипломске студије на Православном богословском факултету у Београду, које по рукоположењу 2008. године наставља у Фочи. Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, у прољеће 2008. године, бива одређен за настојатеља Канцеларије православног душебрижништва у Министарству одбране БиХ. На ту дужност ступа 1. маја 2008. године. Преузимајући ову одговорну дужност у својству руководећег државног службеника и помоћника министра одбране БиХ, заједно са осталим војним свештеницима и уз несебичну помоћ старјешина и службених лица у Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ, приступа формирању и функционисању вјерске службе у МО и ОС БиХ. Огроман допринос дао је током стварања правних оквира и израде прописа и стандарда који регулишу област вјерске службе у систему одбране. На празник Духова 15. јуна 2008. године митрополит дабробосански Николај (Мрђа) рукоположио га је у чин ђакона, у манастиру на равној Романији, а у чин презвитера 19. априла 2009. у Саборној цркви у Сарајеву. Свештеничку дужност вршио је у Саборној цркви у Сарајеву, а потом у параклису у КПЗ у Источном Сарајеву. Православним душебрижништвом руководио је до фебруара 2013. године када по благослову патријарха српског Иринеја предаје дужност у МО БиХ у Сарајеву и бива постављен за главног свештеника Војске Србије. Искуством стеченим приликом успостављања и руковођења вјерском службом у МО и ОС БиХ значајно је допринио унапређењу услова за функционисање вјерске службе у Војсци Србије, као и за поштовање вјерских права и слобода свих њених припадника, те се активно ангажовао на уређењу и освећењу већине од тернутно формирана 34 војна параклиса. Током освећења војног параклиса Светог краља Милутина у Дому ВС, 15. јанура 2016. године, патријарх српски Иринеј одликовао га је чином протонамјесника са правом ношења црвеног појаса. И даље је на дужности главног свештеника у Војсци Србије, са постављењем у Генералштабу ВС, вршећи и дужност архијерејског намјесника епископа војног у Србији. Причислен је братству храма Светог апостола и јеванђелисте Марка на Ташмајдану у Београду, а одговоран је и за вршење богослужења у војним параклисима у Генералштабу ВС, Гарди и Дому ВС у Београду.
Од јула 2002. године у браку је са супругом Ирис са којом има четворо дјеце, кћерке Дарију (2006) и Јулијану (2012) и синове Михајла (2008) и Арсенија (2014), са којима живи у Београду. Говори енглески, грчки и руски језик.
Други настојатељ протопрезвитер Милорад Милинковић
Протојереј Милорад Милинковић рођен је 13.07.1978. године у Градачцу од оца Гавре и мајке Душанке рођене Танасић. По завршетку основне школе 1993. године уписује Богословију „Света Три Јерарха“ у манастиру Крка. Због ратних дешавања завршава је у Фочи 1998. године. Исте године уписује Духовну академију „Светог Василија Остошког“ на којој дипломира 2003. године. По завршетку богословских студија одлази на одслужење војног рока у Билећу. У периоду од 15. новембра 2004. до 4. фебруара 2008. године предаје православну вјеронауку у ОШ „19. април“ у Дервенти. По благослову надлежног епископа Николаја, митрополита дабробосанског, у чин ђакона рукопожен је 10. фебруара 2008. године у манастиру Добрун, а 12. фебруара, на празник Света Три Јерарха, у презвитерски чин у храму Светог Василија у Фочи. На дужност бригадног војног свештеника и пароха рељевског постављен је 1. маја 2008, а за настојатеља Канцеларије православног душебрижништва у МО ОС БиХ 20. фебруара 2013. године. Поводом обиљежавања дана ОС БиХ 2010. године похваљен је од команданта брТП, за лично залагање и професионално извршавање задатака. Ожењен је супругом Љиљаном са којом има троје дјеце Душанку, Гаврила и Марију.
Поред настојатеља у Канцеларији православног душебрижништва раде још: савјетник настојатеља, референт за административно-техничке послове и возач. Савјетник првог настојатеља био је свештеник Александар Црногорац. Јереј Александар био је на овој функцији од 2009. до 2012. године. На његово мјесто дошао је теолог Мирослав Тодоровић, који је остао на овој функцији до 31. августа 2017. године. На приједлог тадашњег војног епископа Атанасија Синод је својом одлуком од 30. августа 2017. године умјесто Мирослава Тодоровића именовао дипломираног теолога Томислава Пајевића. Теолог Пајевић је рођен 19. октобра 1986. године у Сокоцу. Завршио је Богословију ,,Свети Петар Дабробосански“ и Богословски факултет ,,Свети Василије Острошки“ у Фочи. Пајевић је од 1. септембра 2017. године до данас запослен при Министарству одбране као стручни савјетник настојатеља Канцеларије православног душебрижништва.
Поред настојатеља и његовог савјетника велики дио посла обавља и референт настојатеља. Прва постављена на ову функцију је Милена Стојановић из Пала. Милена Стојановић је рођена 4. октобра 1965. године и од 1. августа 2008. године запослена је као референт за административно-техничке послове у Канцеларији православног душебрижништва.
Поред њих троје посао возача при Канцеларији православног душебрижништва обавља Горан Андрић. Горан Андрић је рођен 14. јануара 1975. у Сарајеву и као цивилно лице из брТП Рајловац налази се у откоманди од 1. априла 2012. године на мјесту возача настојатеља Канцеларије православног душебрижништва.
Извор: Драган Шућур, Православно свештенство у МО и ОС БиХ, Канцеларија православног душебрижништва и Ризница, Бања Лука, 2018, стр. 113-130.
Фото: Заменик министра одбране ОС БиХ Игор Црнадак и митрополит Амфилохије у Патријаршији СПЦ потписују Уговор о сарадњи 2008. године.
