Драган Шућур: ОРГАНИЗОВАЊЕ И РАД ВОЈНИХ СВЕШТЕНИКА У МО И ОС БИХ

Војни свештеници у Оружаним снагама БиХ надлежни су и одговорни за све аспекте вјерског живота и активности вјерског карактера свих православних вјерника. Иначе, они су распоређени и као савјетници својих команданата за вјерска питања и смјештени су у командама матичних јединица. До 2010. године војни свештеници били су организовани по војној структури, тачније свештеник је водио бригу о лицима која су била само у његовој јединици. Међутим, то се показало непрактично будући да бригаде имају по неколико јединица на другим локацијама гдје се налази свештеник из друге бригаде. Нпр. Бригада ВСиПВО чија се команда налази у касарни ,,Козара“, у Бањој Луци, има три јединице смјештене у касарни ,,Рајловац“ код Сарајева. Осим ове, већина бригада или других јединица имају своје подјединице на различитим локацијама. Због тога је настојатељ Канцеларије православног душебрижништва, отац Слађан, направио другачију организацију војних свештеника. Наиме, он је примијенио територијални или парохијски систем. Тако од 2010. године војни свештеници воде бригу о сљедећим јединицама:

1. Главни свештеник (Одјељење за подршку начелника ЗШ ОС БиХ):
2. Заједнички штаб ОС БиХ (ЗШ ОС БиХ);
3. Оперативна команда ОС БиХ (ОК) – Бутмир;
4. Центар за обуку у операцијама подршке миру (ПСОТЦ) – Бутмир;
5. Радио-релејно чвориште „СЧВ Велики Жеп“ – Хан Пијесак;
6. Радио-релејно чвориште „СЧВ Кмур“ – Фоча;
7. Радио-релејно чвориште „СЧВ Чубрен“ – Кисељак;
8. Радарски положај „Јахорина“ – Пале;
9. Складиште погонског горива „Филиповићи“ – Рудо;
10. Стрелиште „Пазарић“ – Пазарић.

• Штабни свештеник (Команда за подршку ОС БиХ):
• Команда за подршку ОС БиХ (КП) – Бања Лука;
• Команда за управљање персоналом (КУП) – Бања Лука;
• Команда за обуку и доктрину ОС БиХ (КОиД) – Травник;
• Центар за професионални развој (ЦПР) – Травник;
• Центар за борбену обуку (ЦБО) – Мањача;
• Центар за борбену симулацију (ЦБС) – Бања Лука;
• Механизовани вјежбовни батаљон – Мањача;
• 6. батаљон логистичке подршке (6. блп) – Бања Лука;
• Радио-релејно чвориште „Опаљеник“ – Травник;
• Полигон за обуку и стрелиште „Мањача“ – Мањача.

• Бригадни свештеник (4. пјешадијска бригада ОС БиХ):
• 4. пјешадијска бригада ОС БиХ (4. пбр) – Чапљина;
• Артиљеријски батаљон (АБ) – Ливач;
• 4. батаљон логистичке подршке (4. блп) – Чапљина;
• 1. деминерска чета /брТП (1. демч) – Чапљина;
• Радио-релејно чвориште „Плочно“ – Чврсница/Чапљина;
• Складиште МиМЕС „Габела“ – Чапљина;
• Складиште погонског горива „Челебићи“ – Коњиц;
• Полигон за обуку и стрелиште „Гламоч“ – Гламоч;
• Стрелиште „Горица“ – Чапљина;
• Аеродром „Ортијеш“.

• Бригадни свештеник (5. пјешадијска бригада ОС БиХ):
• 5. пјешадијска бригада ОС БиХ (5. пбр) – Тузла;
• Оклопни батаљон/брТП (окб/брТП) – Тузла;
• Чета АБХО/брТП  (чАБХО/брТП) – Тузла;
• 5. батаљон логистичке подршке (5. блп) – Тузла;
• 2. деминерска чета/брТП (2. демч) – Тузла;
• Радио-релејно чвориште „Коњух“ – Какањ;
• Радио-релејно чвориште и радарски положај „Окресаница“ – Сребреник;
• Складиште „Козловац“ – Тузла;
• Складиште „Паша бунар“ – Тузла;
• Аеродром „Дубраве“.

• Бригадни свештеник (6. пјешадијска бригада ОС БиХ):
• 6. пјешадијска бригада ОС БиХ (6. пбр) – Бања Лука;
• 1. пјешадијски батаљон (1. пб) – Бања Лука и Приједор;
• 3. пјешадијски (Република Српска) пук – Бања Лука;
• 3. деминерска чета/брТП (3. демч) – Бања Лука;
• Радио-релејно чвориште „Лисина“ – Приједор;
• Радарски положај „Козара“ – Приједор;
• Складиште МиМЕС „Грабеж“ – Бихаћ.

• Бригадни свештеник (Бригада тактичке подршке ОС БиХ):
• Бригада тактичке подршке ОС БиХ (брТП) – Рајловац;
• Батаљон војне полиције (бВП) – Рајловац;
• Војно-обавјештајни батаљон (ВОБ) – Рајловац;
• Батаљон везе (БВ) – Пале;
• Деминерски батаљон (демб) – Бугојно;
• 2. хеликоптерски сквадрон/брВСиПВО (2. ХС) – Рајловац;
• Батаљон за против-ваздушну одбрану/брВСиПВО (бПВО) – Рајловац;
• Батаљон за летачку подршку/брВПВО (бЛП) – Рајловац;
• Главна логистичка база (ГЛБ) – Бутиле;
• 8. батаљон логистичке подршке (8. блп) – Бутиле;
• Центар за основну обуку (ЦОО) – Пазарић (до именовања главног свештеника у ЗШ);
• Складиште МиМЕС „Крупа“ – Хаџићи.

• Бригадни свештеник (Бригада ваздушних снага и противваздушне одбране ОС БиХ):
• Бригада ваздушних снага и противваздушне одбране ОС БиХ (брВСиПВО) – Бања Лука;
• Авијацијска ескадрила (АЕ) – Маховљани;
• 1. хеликоптерски сквадрон (1. хс) – Залужани/Маховљани;
• Батаљон ваздушног осматрања и јављања (бБОЈ) – Бања Лука;
• 7. батаљон логистичке подршке (7. блп) – Маховљани;
• Радио-релејно чвориште „СЧВ Свињар“ – Прњавор;
• Складиште МиМЕС „Кула 1 и 2“ – Мркоњић Град;
• Складиште МиМЕС „Крчмарице“ – Бања Лука.

• Бригадни свештеник (Команда логистике ОС БиХ):
• Команда логистике ОС БиХ (КЛ) – Добој;
• Артиљеријски батаљон/5. пбр (АБ/5. пбр) – Жепче;
• Артиљеријски батаљон/6. пбр (АБ/6. пбр) – Добој;
• Инжињеријски батаљон/брТП (инжб) – Дервента;
• Радионица за одржавање и уништавање МиМЕС/ГЛБ – Добој;
• Радио-релејно чвориште „СЧВ Велика Махњача“ – Жепче;
• Радио-релејно чвориште „СЧВ Дуга Њива“ – Модрича;
• Складиште „Рабић“ – Дервента.

• Батаљонски свештеник (2. пјешадијски батаљон/ 4. пбр ОС БиХ):
• 2. пјешадијски батаљон/4. пбр (2. пб) – Билећа;
• 1. деминерски вод 1. демч/брТП (1. демв) – Билећа;
• Радио-релејно чвориште „Лебршник“ – Гацко;
• Радио-релејно чвориште „СЧВ Леотар“ – Требиње;
• Складиште МиМЕС „Дужи“ – Требиње.

1. Батаљонски свештеник (3. пјешадијски батаљон/ 5. пбр ОС БиХ):
2. 3. пјешадијски батаљон/5. пбр (3. пб) – Бијељина;
3. 2. деминерски вод/2. демч/брТП (2. демв) – Бијељина;
4. Полигон за обуку и стрелиште „Лазарица“ – Бијељина.

Ова подјела показала се временом практичнија и ефикаснија, јер свештеник на терену, тачније у матичној касарни, боље упозна вјерника од свештеника који се налази у другој касарни стотинама километара удаљен.

Будући да су православни свештеници били први који су формацијски постављени у неку оружану силу поставило се питање њихових обавеза, дужности и рада у касарнама и јединицама. Такође, проблем је било неискуство и непознавање нових околности у којима су се нашли свештеници, jер неки од њих нису ни војску служили нити имали додира са војницима. Након двогодишњег постојања вјерске службе, добијених информација са терена, искуства рада војног свештенства у јединицама, те личног искуства на челу Канцеларије отац Слађан је саставио образац, тј. инструкцију дјеловања и рада војних свештеника. Инструкција о раду војних свештеника достављена је 2010. године свим војним свештеницима запосленим у Оружаним снагама БиХ. У њој су, у више тачака и подтачака, до детаља описане обавезе и рад војних свештеника.

У инструкцији стоји:

• Војни свештеници ће своје дужности обављати сагласно православном учењу, канонским и црквеним правилима и Уставу СПЦ, о чему ће бринути Свети архијерејски синод СПЦ преко свог овлашћеног архијереја.

• У свом раду војни свештеници су одговорни Канцеларији православног душебрижништва у МО БиХ.

• Војни свештеници су обавезни поштовати архијереја кога је Свети архијерејски синод СПЦ овластио да води бригу о вјерским потребама православних вјерника у МО и ОС БиХ, као и канонску јурисдикцију надлежног епископа.

• У обављању својих дужности војни свештеници треба да буду у братским односима са свештеницима из парохије у којој се налази њихова команда или јединица.

• Као клирици неке од епархија у БиХ војни свештеници су дужни учествовати у активностима у организацији своје епархије, као и свим духовним припремама које се врше по потреби и благослову надлежног епископа.

• Војни свештеници су савјетници команданта у команди или јединици у којој су распоређени, гдје ће се током вршења своје службе равноправно старати о свим православним вјерницима, водећи рачуна о задовољавању њихових вјерских потреба.

• Војни свештеници носиће униформу са ознаком припадности вјерској служби и ознаком ранга, а у обредним и церемонијалним активностима носиће свештеничку мантију.

• По преузимању дужности војни свештеници ће, у сарадњи са Канцеларијом православног душебрижништва, предузети све потребне активности за остваривање неопходних услова за успјешан рад, што подразумијева опремање радног простора, те формирање и опремање богослужбеног простора.

• Богослужбени простор мора одговарати достојанству Српске православне цркве. Исти ће обезбиједити и на коришћење додијелити надлежни војни ауторитет, уз обавезну сагласност Канцеларије православног душебрижништва, која ће обезбиједити благослов надлежног архијереја за освећење и коришћење у богослужбене сврхе.

• Опремање богослужбеног простора извести у сарадњи са Канцеларијом православног душебрижништва, која ће обезбиједити све неопходне богослужбене утвари, предмете и богослужбене књиге, те остале ствари које се користе током богослужења.

• До формирања адекватног богослужбеног простора у касарни надлежни војни свештеници одредиће парохијски храм у којем ће се изводити богослужења.
• По добијању годишњег плана рада од стране Канцеларије православног душебрижништва војни свештеници израдиће своје планове рада, који треба да обухвате активности на уређењу сљедећих области вјерског живота:

• Институционалне и вјерске активности обиљежавања посебних дана у вјерском календару;
• Успостављање претпоставки за остварење цјеловитог вјерског живота православних вјерника;
• Учешће на домаћим и међународним вјерским активностима и догађајима.

• Војни свештеници ће реализацију активности из плана рада спроводити посебним актима, које су дужи доставити командама и јединицама за које су надлежни ради упознавања са потребама вјерске службе православних вјерника и усаглашавања са војним потребама и обавезама.

• Све активности за потребе православних вјерника надлежни војни свештеници планираће и реализоваће у складу са територијалном надлежношћу.

• На основу мјесечног плана богослужења, који израђује Канцеларија православног душебрижништва, те на основу потребе за осталим богослужењима, надлежни војни свештеници израдиће своје планове богослужења по којима се требају руководити сви православни вјерници.

• Војни свештеници су дужни да изврше све благовремене припреме за обављање богослужења, што укључује личне припреме, обезбјеђење и припрему потрошног материјала за богослужење, припреме богослужбеног простора, те припреме помоћног особља (чтечеви, појци и сл.)

• Војни свештеници ће, уз сагласност команданта у команди или јединици у којој су распоређени, одредити једног помоћника који ће бити задужен за испомоћ приликом уређења богослужбеног простора, те асистенцију током богослужења (помоћ за пјевницом или у олтару).

• Војни свештеници су дужни да изврше благовремене припреме за периоде поста, током којих ће посебну пажњу обратити на поучавање о значају поста, молитве, покајања, исповијести и причешћа, те обезбјеђењу услова за припремање и подјелу исхране у складу са правилима поста.

• Војни свештеници су дужни да изврше духовне припреме и приреде достојно обиљежавање великих празника православних хришћана као што су Васкрс, Божић, Свети Сава и Видовдан.

• Војни свештеници су дужни да, по плану Канцеларије православног душебрижништва, организују и спроведу молитвено-духовне скупове и славска обиљежавања заштитника храма за православне вјернике у својој надлежности. Тим приликама планирати и припремити славски ручак за учеснике активности.

• Војни свештеници су дужни да, по плану Канцеларије православног душебрижништва, организују и спроведу свете литургије и парастосе за помен палим браниоцима током oтаџбинских ратова и обиљежавање годишњица Војске Републике Српске.

• Војни свештеници су дужни да у случају смрти православног вјерника за којег су надлежни учествују у припремама за сахрану и координирају активности са надлежним парохијским свештеником.

• Војни свештеници су дужни да редовно обилазе православне вјернике у командама и јединицама за које су надлежни, те да остваре увид у квалитет услова за остварење њихових вјерских права и потреба. Том приликом дужни су бити на располагању свима који изразе жељу да посјете војног свештеника, те са истим обавити неопходно духовно савјетовање и духовне припреме.

• Војни свештеници треба да су свјесни посебности задатака и мисије коју обављају у специфичном окружењу и средини која има своју специфичну структуру и законитости. То се посебно односи на правило дискреције, којег ће се сви војни свештеници строго придржавати у свом раду на свим нивоима војне структуре.

• Војни свештеници су дужни да учествују на свим састанцима које у току године организује Канцеларија православног душебрижништва МО БиХ. На овим састанцима прави се анализа реализације претходног догађаја и оних који су у процесу, планирају се наредни догађаји, презентује се прогрес у раду, настали проблеми, као и рјешавања актуелних питања како би Православно душебрижништво што плодносније функционисало.

• Војни свештеници су дужни да воде евиденцију присуства православних вјерника на активностима које организују, те да редовне мјесечне извјештаје достављају Канцеларији православног душебрижништва. Посебне извјештаје о појединим активностима достављати по потреби, а завршни годишњи извјештај доставити до краја календарске године.

• Војни свештеници су дужни да организују предавања, семинаре, духовне трибине, савјетовања, конференције и округле столове из области литургике, богословља, вјеронауке и других тема битних за вјерски живот и етичко-моралне вриједности православних вјерника.

• По потреби, војни свештеници су дужни да организују акције прикупљања и дистрибуције помоћи угроженима у случају природних катастрофа и разних елементарних непогода, угроженим категоријама на канонском подрчју СПЦ, као и помоћ на уређењу цркава и манастира.

• Војни свештеници треба да оснују читаоницу са неопходним књигама и часописима вјерског, моралног и историјско-културног садржаја како би корисно послужила свима који то желе. Ради обогаћивања књижног фонда читаонице војни свештеник се може обратити за помоћ парохијским свештеницима и вјерско-образовним институцијама Српске православне цркве, те осталим који могу пружити помоћ у овој области. Редовну дистрибуцију вјерских часописа, књига вјерског садржаја, молитвеника, иконица и календара вршити у складу са снабдијевањем из Канцеларије православног душебрижништва.

• Војни свештеници су дужни да, по плану Канцеларије православног душебрижништва, учествују на домаћим и међународним конференцијама и скуповима вјерског карактера, богословско-пастирским предавањима и другим видовима едукације.

• Војни свештеници су дужни да учествују у односима са јавношћу по питањима из домена рада Православног душебрижништва. Том приликом морају имати благослов Канцеларије православног душебрижништва.

• Војни свештеници су дужни да благовремено изврше неопходне активности на избору и адекватној духовној припреми кандидата за учешће на поклоничким путовањима, које организује Канцеларија православног душебрижништва. Једини су надлежни за избор и сачињавање спискова учесника поклоничких путовања, које ће благовремено доставити Канцеларија православног душебрижништва.

• Војни свештеници су дужни да воде Љетопис у којем ће хронолошким редом записати све оно што је током једне године обиљежило вјерски живот повјерене му пастве.

• Војни свештеници су дужни да почетком године доставе план коришћења годишњег одмора за ту годину, како би Канцеларија православног душебрижништва могла благовремено да обезбиједи адекватну замјену.

Поред наведених активности војни свештеници су дужни да поштују и сљедеће одредбе:

• Својим личним животом и радом служити као добар примјер православним вјерницима за које су задужени;
• Редовно и у свакој згодној прилици проповиједати слово Божије и поучавати православне вјернике;
• Објављивати православним вјерницима празнике који се светкују и објашњавати њихово поријекло и значај;
• Старати се о религиозно-моралном васпитању и образовању православних вјерника;
• Савјетовати и упућивати команданта у команди и јединици у којој је распоређен о свим аспектима вјерског живота православних вјерника за које је задужен;
• У сарадњи са другим војним свештеницима вршити координацију активности вјерског садржаја, тако да сви православни вјерници буду у равноправном положају, поготово када се ради о припадницима команди и јединица које формацијски не припадају команди или јединици у којој су распоређени;
• Међу православним вјерницима ревносно сузбијати ширење списа и учења чија је садржина противна православном учењу и моралу;
• Међу православним вјерницима сузбијати богохуљење, ванбрачно живљење и браколомство, псовке, пијанство и друге рђаве навике;
• Мирити завађене православне вјернике;
• Међу православним вјерницима утицати на остваривање добре и топле међурелигијске сарадње и уважавања, као и поштовања припадника других вјероисповијести;
• Одговорити на захтјев вјерника других вјероисповијести који у команди или јединици у којој су распоређени немају свог вјерског службеника, тако да им помогну у остварењу контакта са вјерским службеником из његове вјере;
• Водити рачуна да је изричито забрањено обраћање припадника других вјероисповијести на њихову вјеру.

Извор: Драган Шућур, Православно свештенство у МО и ОС БиХ, Канцеларија православног душебрижништва и Ризница, Бања Лука, 2018, стр. 133-152.

Фото: Војни свештеници са владиком Василијем у Бијељини 2010. године