Драган Шућур: АКТИВНОСТИ ВОЈНИХ СВЕШТЕНИКА У МО И ОС БИХ

Како је већ наведено Канцеларија православног душебрижништва своје активности реализује у складу са годишњим планом рада, који одобрава министар одбране. План се просљеђује војним свештеницима у јединицама који на основу тога израђују своје планове рада. Такође, и све друге активности и планове одобрава министар. Тешко је направити јасну и прецизну подјелу активности војних свештеника, али ипак се оне могу сврстати у неколико тачака.

Активности војних свештеника могу се подијелити у 5 већих група:

• Богослужбене активности;
• Пастирски рад;
• Образовне активности;
• Поклоничка путовања;
• Разне активности у касарнама и ван њих.

Богослужбене активности односе се на редовна и празнична богослужења, тачније на служење Свете Литургије у војним црквама, капелама или најближем храму касарне. Литургије се служе на дан Крсне славе храма у касарни, затим на важније црквене празнике, те у заказане термине по плановима војних свештеника на основу мјесечног плана богослужења. Тиме је свима онима који желе да присуствују Светим Литургијама (у времену од 9.00 до 12.00 часова) и другим богослужењима по календару СПЦ омогућено одсуство са радног мјеста. У току великог Васкршњег поста припадницима ОС БиХ православне вјероисповијести обезбијеђено је присуство Литургијама Пређеосвећених дарова ради приступања Светој тајни исповијести и причешћа.

Поред Литургија војни свештеници обављају и друга молитвословља од којих су најчешћи парастоси за пострадале борце ВРС. Ови парастоси се обављају у војним црквама, али и ван војних објеката на спомен-обиљежјима. Поред наведених служби свештеници врше и друге обреде везане за православне вјернике у јединицама као што је благосиљање бадњака, затим војника који одлазе у војне мисије и друго. Свештеник из 5. пбр Иван Савиновић примјећује да је ,,послије свих ових година молитве и дружења у његовом храму примјетан духовни напредак код великог броја војника. Многи од њих, који не само да никад нису постили, него чак нису ни посјећивали Свете Литургије, данас, Богу хвала, редовно посте, исповиједају се, причешћују и активно учествују на богослужењима како у  храму на локацији тако и у својим парохијским храмовима. Они који су до јуче имали негативан став према Цркви и јерархији данас су свјесни да је Црква мајка, а не маћеха и постепено се враћају под њено окриље“.

У организацији Православног душебрижништва институционално се обиљежавају и прослављају Божић и Васкрс, а велики допринос свештеници дају и у обиљежавању Крсне славе ВРС. Обиљежавање Божића врши се у војним објектима и, поред припаданика јединице, у организовању учествује и војни свештеник који је задужен за ту локацију. Централна прослава Божића, уз присуство великог броја гостију из вјерског, државног, политичког и војног врха, била је организована пар година у Сарајеву, а 2014. године премјештена је у Бању Луку. И Васкрс се светкује у касарнама, с тим да буде интерног садржаја, без позивања званица који нису у ОС БиХ. Оба пријема (божићни и васкршњи) започињу служењем Свете Литургије у војној капели. Такође, и дочек бадњака уочи Божића показује наставак традиције из времена када су војни свештеници били институционални дио српске војске. Свечано, са музиком, куваним вином и ракијом војни свештеници из касарне ,,Козара“, испред ,,Клуба ВРС“, сваке године пред Божић, заједно са војском дочекују бадњак и освећују га. Тако раде и остали војни свештеници на осталим локацијама.

Пастирски рад обухвата црквено-вјерска савјетовања, молитвено-духовне скупове или само разговор са свештеником. Обављају се у канцеларијама, затим у црквама за вријеме исповијести или на неким већим скуповима војника и свештеника. Приликом ових сусрета од војних свештеника се тражи помоћ и одговори на питања из свакодневног живота православног вјерника. Једно вријеме Канцеларија православног душебрижништва организовала је молитвено-духовна окупљања (ђурђевданско и митровданско) на подручју епархија у БиХ, изузев Бихаћко-петровачке, гдје нема јединица у којима су распоређени српски војници.

Образовне активности обухватају разна предавања, дистрибуцију часописа и књига вјерског садржаја, пројекције филмова, затим разговоре о темама вјерског живота и културно-историјског насљеђа и друго. Што се тиче предавања она су везана за практичне теме из црквеног живота као што су света тајна брака, о покајању, пост и причешће, улога жене у Цркви, живот по Јеванђељу, тумачење Символа вјере, о празницима и календару итд. Дистрибуција вјерске литературе и часописа заживјела је тек 2009. године. Од тада су команде и јединице снабдијеване часописима (Видослов, Дабар, Православни мисионар, Православље и Светигора), зидним календарима СПЦ, малим црквеним календарима, иконицама, крстићима, књигама (Нови Завјет, Вјеронаука у кући, Одговарање на Литургији, Православни молитвеник). Пројекције филмова духовно-вјерског садржаја као што су: Божија чуда у 20. вијеку, Свети Серафим Саровски, Острво, Св. Владика Николај, Свети Јустин Поповић, Света Земља, Поп, Дванаест, о Св. Јовану Кронштатском, Адмирал, серијал Духовници, Крст над гором (о изградњи крста на узвишењу код Теслића) и др. реализоване су у касарнама.

У образовне активности можемо уврстити и промоције књига у касарнама. Једну веома посјећену промоцију своје књиге (Бањалучка епархија за вријеме епископа др Василија (Костића) 1947–1961.) организовао је 2009. године бригадни свештеник Драган Шућур, у биоскопској сали ,,Клуба ВРС“ у касарни Козара. На промоцији су о књизи говорили: штабни свештеник Драган Грујић, професори Предраг Лазаревић – Гуго и Предраг Пузовић, затим генерал Драган Вуковић и аутор. У касарни „Војвода Степа Степановић“ у Бијељини, тамошњи свешеник Васо Поповић организовао је предавање са промоцијом књиге „ЗАКОНИК ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА – чувар мира и безбједности грађана“. Примјерак свечаног издања Душановог законика, према сачуваним светогорским преписима, штампан у ограниченом тиражу, даровао је овом војном храму некадашњи министар унутрашњих послова РС Радислав Јовичић 2015. године. У двочасовном програму учествовали су: епископ Атанасије (Ракита), Миладин Драгичевић, проф. др Драгомир Кесеровић, доц. др Миле Шикман, мр Радислав Јовичић, генерал-мајор Мирко Тепшић и Никола Дробњаковић.

Поред наведених едукативних активности, организованих од стране МО и ОС БиХ, треба поменути лична усавршавања војних свештеника као што су похађање курсева страних језика, присуствовање научним скуповима, који су организовани на Православним богословским факултетима у Београду и Фочи, затим одлазак на домаће и међународне конференције вјерског карактера. Овдје треба навести и одлазак сваке године на сајам књига у Београд, који је посјетила већина војних свештеника.

Поклоничка путовања организују се у складу са плановима и одлукама Канцеларије православног душебрижништва МО БиХ. Путовања су прилика за православне војнике из Оружаних снага да науче о својој вјери и историји, али прије свега да се у православним светињама духовно напоје и нахране живом вјером Христовом. У протеклом периоду организоване су посјете манастирима и светињама широм православља. У склопу поклоничих путовања православни припадници МО и ОС БиХ посјетили су српске светиње у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори и Хрватској, те светиње у Грчкој, Румунији и Светој Земљи. Најбројнија су била путовања у Грчку, гдје су вјерници обилазили Свету Гору, Солун (цркву Светог Димитрија, Зејтинлик – српско гробље) и Метеоре. Интересантно је навести да је једно путовање организовано само за жене запослене у МО и ОС БиХ. У новембру 2013. године њих 42 посјетиле су манастир Ђунис у Србији. 

Прво путовање у Грчку и обилазак грчких и српских светиња под вођством војног свештеника из Оружаних снага било је у септембру 2008. године. Међутим, треба напоменути да се ишло на исто путовање годину дана раније у организацији Оружаних снага БиХ. Наиме, тада је група од више представника српског народа из МО БиХ, затим два генерала и већег броја официра, подофицира и цивилних лица Оружаних снага посјетила Грчку са обиласком Свете Горе, Солуна и Метеора. Духовник на том путу био је православни свештеник из Источног Сарајева, Војислав Чаркић – поп Жућо.

У наведеним путовањима сви поклоници имали су прилику да учествују у Светим службама вјековних манастира, да цјеливају многе Свете мошти Божијих угодника, те да се духовно обнове у православним светињама. На тим путовањима православни војници могли су да посјете, виде и науче много тога из веома богате и тешке историје српског народа. Такође, битно је истаћи да се скоро сви војници који иду на оваква путовања у манастиру Хиландар исповједе и причесте.

Утиске са једног путовања у Грчку забиљежио је одушевљени официр:

,Група од 31 војника, чији је духовни вођа био војни свештеник јереј Иван Савиновић, кренула је на поклоничко путовање на Свету Гору 17. маја 2011. године. Група је била састављена од људи различитих војних чинова, материјалних могућности, познавања вјере и духовне припремљености, мада су сви једнаки пред васкрслим Господом нашим Исусом Христом. На заједничко поклоничко путовање кренули смо са истим циљем: да дођемо до извора српске духовности на Светој Гори, до Хиландара и напијемо се Воде Живе, да се захвалимо и поклонимо нашим светим прецима Светом Сави и Светом Симеону Мироточивом, који су нам оставили непресушни извор Православља/Светосавља. Када смо кренули свако од нас је носио своје ,,бреме” (проблеме, страхове, надања, духовне и тјелесне болести), али посјетама Светом и древном манастиру Хиландару, испосници Светог Саве у Кареји, скиту Светог Андреја и манастирима Метеори наше бреме је олакшано и могли смо са лакоћом да га носимо.

Обећавши Богу да ћемо бар један дан покушати да живимо као монаси Свете Горе, те покушавајући да наше подвижништво испунимо трудом и љубављу, схватили смо колико смо слаби, колико смо везани за земаљске пролазне ствари, колико смо живјели у духовном мраку и удаљили се од наше свјетлости Господа Исуса Христа, али као што су рекли Свети Оци: Спознаја своје немоћи је престанак пропадања и почетак уздизања ка Господу. Поклоничко путовање трајало је од 17. до 22. маја 2011. године и свако свето мјесто које смо посјетили на нас је оставило јак утисак и из сваке посјете смо могли да извучемо поуку. Света Гора, посљедњи бедем Византије, нам свједочи да нас ниједан непријатељ не може побиједити уколико побиједимо сами себе и окренемо се најјачем савезнику – Господу.

Древни Хиландар нас упозорава да се морамо вратити на прави пут, пут Светосавља, ако желимо да опстанемо и преживимо, а скит Светог Андреја доказује колико нас безбожништво може уништити. Испосница Светог Саве у Кареји упутила нас је да морамо непрестано да се молимо, јер молитва је наш ослонац, наша снага, која нам помаже да када паднемо устанемо и храбро кренемо даље. Метеори су нам показали да не смијемо бити нестрпљиви, већ да морамо бити у вјери истрајни као што су монаси на Метеорима својом истрајношћу, камен по камен, саградили предивне манастире. Манастир Свете Параскеве показао нам је моћ Божију и да морамо имати страха Божијег у себи. Посјета Српском војничком гробљу у Солуну нас је опоменула да не смијемо заборавити наше славне претке, погинуле од Косова, преко Солуна, до данас, јер ако се одрекнемо своје прошлости, одрећи ћемо се своје садашњости и своје будућности.

Посматрајући са којом снагом, вјером и љубављу се светогорски монаси моле за нас грешне и недостојне, и опраштајући се од њих, као да је дио наше душе остао са њима, да се моли за нас, да се поправимо, да када се вратимо кући духовно препорођени добрим дјелима будемо примјер осталим. Поклоничко путовање је било попут предивног сна током којег смо се отргнули од свакодневних брига и проблема, на извору Светосавља, напојили жедну душу своју и зато предлажем свима да, уколико имају могућности, посјете Свету Гору.

капетан Миленко Ерић

командир деминерског вода

У склопу поклоничих путовања, такође, треба навести и студијска путовања војних свештенка у иностранство. Додуше, тих путовања није било много и нису сви војни свештеници учествовали у сваком путовању. До сада су организована четири путовања и то у: Русију (светиње Москве), Турску (Истанбул), Мађарску (Будимпешта, Сентандреја) и Грчку (Егина). Сва путовања су реализована преко ,,Доброчинства“, поклоничке агенције СПЦ. Преко ове агенције организована су путовања у Свету Земљу четири пута и једно у Румунију.

У друге или разне активности војних свештеника може се сврстати хуманитарни рад, те помоћ у изградњи манастира, цркава или неких других вјерских објеката и локација. У поменутим активностима највећи допринос даје војска, али сама иницијатива за учешће долази од војног свештеника који у договору са црквеним представником, али и са Православном канцеларијом у Министарству одбране, реализује активност. Шири је списак акција у којима су војни свештеници заједно са војском били на терену и дали свој допринос у зидању црквених објеката, обнови и уређењу манастирске – црквене порте, гробаља или неког другог локалитета. Тако је већа група православних војника из 5. пбр посјетила манастир Папраћу, у октобру 2009, и том приликом извршила уређење манастирске порте и источног дијела манастирског имања. Група од 50 војника са локације касарне из Бијељине, заједно са батаљонским и бригадним свештеницима, боравила је 2012. године у манастиру Карно (Сребреница) и изводила радове на уређењу порте. Сличне радове изводили су и војници из 1.пб/6.пбр на локалитету Крстова гора код Теслића. Исти батаљон имао је и других активности у манастирима или неком од историјских локалитета. У Рајловцу је једна група војника заједно са надлежним свештеником радила на уређењу црквеног гробља. Наводећи само неке од њих, дајемо слику учешћа војних свештеника у оваквим активностима. Свештеник заједно са војском из касарне у Билећи помаже своју Епархију у Херцеговини на различите начине, а неки од њих су: постављање шатора за славе, обезбјеђење дрва манастирима, уређење манастирских дворишта и помоћ на радовима на црквама и манастирима.

Међутим, постоје активности или акције које нису везане за црквене установе, а у којима су учествовали војни свештеници заједно са војском. Свакако да је једна од њих добровољно давање крви које се реализује сваке године, затим пружање помоћи угроженом цивилном становништву. Сваке године војници из касарне ,,Дубраве“, пред Божић, учествују у хуманитарној божићној акцији сакупљања намирница и новца за више породица, болесних, погинулих и умрлих бораца и бивших припадника војске, који су болесни или без запослења. Свештеник из касарне у Чапљини организовао је акцију прикупљања књига за библиотеку ,,Света Стана Арнаут“ у Пребиловцима. Књиге су прикупљане у јединици ВС и ПВО на иницијативу овог свештеника, али и велико залагање тадашњег команданта, бригадира Бранка Рашете. Према наводима свештеника прикупљено је око 1000 наслова.

Међутим, једна од значајнијих активности у којима су велики допринос дали војни свештеници заједно са војском биле су поплаве у Семберији 2010. године. Тада су војни свештеници из касарни у Бијељини и Дубравама заједно са својим војницима узели активног учешћа у борби народа против водене стихије. Око 160 цивила било је смјештено у прихватном центру касарне „Војвода Степа Степановић“ у Бијељини. У храму, на локацији касарне ,,Дубраве“, организовано је прикупљање новчане помоћи за поплављене, а прикупљена новчана средства су равномјерно подијељена припадницима 3.пб чијим је домовима поплава нанијела највише штете. Ово су само неке од активности војске и војних свештеника у пружању помоћи народу у тешким тренуцима.  

Извор: Драган Шућур, Православно свештенство у МО и ОС БиХ, Канцеларија православног душебрижништва и Ризница, Бања Лука, 2018, стр. 153-163.Фото: Освећење бадњака у касарни „Козара“ 2018. године