ОТКРИВЕН СПОМЕНИК НАЈМЛАЂЕМ БОРЦУ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ СПОМЕНКУ ГОСТИЋУ

Споменик најмлађем борцу Војске Републике Српске, Споменка Гостића, који је са 14 година погинуо у Јовићима код Маглаја, откривен је данас, на Велику Госпојину, у порти манастира Светог Николе у Петрову.

После Свете литургије у манастиру споменик је освештао Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије, који је поручио да је Гостић мученик нашег времена, заједно са још 30.000 Срба који су пострадали за Републику Српску.

– Споменко је био међу најмлађима. Примјер честитог младића који воли своју земљу и који је страдао за њу и њене идеале – истакао је владика Фотије.

Владика је указао на потребу саборности и јединство Срба, поготово политичких лидера, како би ишли путем мудрости, на шта опомињу кости и жртве страдалих за слободу.

Епископ Фотије истакао је да постоји иницијатива да сви новопострадали са простора Епархије зворничко-тузланске, од балканских ратова до посљедњег одбрамбено-отаџбинског, буду канонизовани као новомученици.

– Народ који живи у истини, а ми дубоко верујемо да српски народ преко свете православне вјере живи у истини, јер је православље истина, они страдају – рекао је владика Фотије и поручио да су српска мјеста препуна крстова и споменика страдања.

Споменик Споменку Гостићу открили су иницијатор и организатор пројекта Миле Савић, начелник општине Петрово Озрен Петковић, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић и одборник у Скупштини града Бијељина Милош Станишић.

Савић, који је и аутор документарног филма „Споменко на вјечној стражи“ и књиге „Споменко и Озрен“, каже да су га на све ове активности подстакле ријечи покојног Гостића, када је својевремено позивао да се помогне дјеци и људима озренског краја, иако је сам Споменко био најугроженији.

Петковић је рекао да Спомен-кип Споменка остаје на вечној стражи као опомена будућим генерацијама, те изразио захвалност аутору Савићу што је одабрао Петрово као мјесто гдје ће бити постављен.

Споменко Гостић је рођен 15. августа 1978. године у Добоју, основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба није завршио.
 
По избијању рата живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта.
 
Током априла умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је у септембру 1992. године погинула у гранатирању села од такозване Армије БиХ.
 
Гостић се пријављује у Војску Републике Српске, гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта.
 
Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.
 
У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Споменко Гостић је са неколико војника остао да брани село.
 
У марту 1993, током гранатирања положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. године у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.

​Извори: РТРС и СРНА